20 типова путника у ГСП (други део)
Дебели, мршави, ознојени, окупани, шверцери, поштени, изгубљени, нађени, снађени - путници ГСП-а су најразличитији. Ипак, методологијом здравог разума и уз помоћ богатог искуства на шипкама превоза, дошли смо до 20 типова путника које сте сигурно срели макар једном.
Валидатори ''на леру''
Они су на први поглед уредни путници, на које би тете са чоколадицама биле поносне. Пре него коракну, они већ имају спремну плаву картицу, која много обећава. Место до валидатора је њихово, по сваку цену, а држе монопол и над шипком на коју је насађен овај, њима најдражи уређај. Када дођу ''super риџе'', онда настаје драма.
Они вешто сачекају најбољи драмски тренутак, и када се очи у очи сусретну са контролором, снимак се успорава, рука креће, апарат се буди, контролор се задовољно смешка, а онда, као прасак, на разочарење поштеног дела аутобуса, чује се чувено – НЕМАТЕ ДОВОЉНО КРЕДИТА.
Валидатор ''на леру'' се тада убаци у улогу студента из босанске провинције, који је кренуо да позове стару мајку у Бихаћу на њен имендан, али је схватио да то није могуће. Онда почне да криви себе што је последњи динар дао на кифлу, и проклиње свој пун трбух. То му помаже да одглуми кривицу Антигоне пред белим околовратницима. А и код контролора изазове самилост.
Моралисти
Постоје две врсте. Прву најбоље можете упознати у ситуацији када валидатор ''на леру'' изводи своју тачку. Озлојеђени што су лоши глумци, и редовне платише, крећу у придику
- За дрогу и за интернет имате паре, а овамо би да се возите бесплатно. Па где то има реците ми. Узмете ли тако хлеб у продавници а да не платите? Срамота!
Они други су ипак уз рају сиротињу.
- Склоните се детету са кичме ( дете обично има тридесет и кусур), немамо ни за леб а камоли за карте. Погледајте како се возимо, ко кромпири. Ко си ти да му тражиш личну карту, ти немаш статус ''званичног лица'' (а где је печат стајл?)
Политички коментатори
Они су врста путника који своје ставове врло јасно и ничим изазвани испољавају гласно. Обично постоји једна главна жртва, коју лобују и која ако је пристојна мора на 15 секунди одржати контакт са очима оратора, а остало време климати главом.
Гледање кроз прозор не помаже (проверено) јер је и он свестан да се поред његовог наклапања не може формирати друга мисао у глави. Ако се неко дрзне, и склони поглед, обично се онда руши физичка баријера ( дрмање рамена) како би се пажња вратила на окорелог патриоту и главног заступника тезе да је омладина кварна и никаква. ''У његово време...они су градили...они су радили...дизали револуције''. Кад се помене Запад, очекуј кишицу пљувачке, а кад се помене Мајка Русија, може доћи и до загрљаја и размене телесне течности. Уколико је у питању пунија старија особа, мирис његове идеологије осећаћете на себи цео дан.
Лажни контролори
Целог лета уносили су забуну у јадне напаћене путнике ГСП-а. Њихов грех је што имају у орману, а тог јутра и обуку белу памучну мајицу са крагном. Они који још при том носе црне таблете, фатална су појава за поштене шверцере, и врло често изазивају стампеда на станицама. Онда се замисле, и кад буду сигурни да се тог јутра јесу истуширали, насмеју се себи и свом блескастом избору одеће.
-Ах, каква случајност, ах луди ја!
Остаје још нека преплашена душа, припијена уз врата, која га није спазила на време. Док напаћена душа дрхти, и чека да се врата отворе, а станица, ко за инат као сатима далеко, лажни контролор тада почиње да осећа истинско кајање и грижу савести због избора одећа.
Панични затварачи прозора
Знаћете да су унутра по замагљеном стаклу на ком пише СОС. Ако већ морате да уђете, јер увелико касните на посао, знајте да вам нико не гарантује да ћете тамо и стићи. Принцип је следећи: лудом човеку падне на памет да, пошто милион душа скапава и вапи за кисеоником, скромно и неприметно одшкрине прозор. Детектор паничара осети да највећи непријатељ - промаја, покушава као дух да се увуче у пренатрпано возило. Налет свежег ваздуха удара му у грло, од којег већ има загнојене крајнике, кочи му врат и леђа и одједном чудно дише. Као дављеник док свеж ваздух испуњава његова плућа, виче на све око себе и упозорава остале дављенике, да од смрада нико није умро, а да промаја коси горе од еболе. Увек су победници, јер пола путника попада попут мува, а друга, ако је остала при свести, већ са следеће станице гледа замагљени аутобус као одмиче и нестаје у магли.
Погледајте и: 20 типова путника у ГСП-у (први део)
Наставиће се...