40 GODINA PARNOG VALJKA: Kad smo počinjali selekcija je bila žešća nego danas, nije prolazilo sve i svašta
Uoči rođendanskih koncerata pod nazivom „Oba lica ljubavi“ 27. i 28. novembra u Beogradu, članovi grupe Parni Valjak Aki Rahimovski i Husein Hasanefendić Hus otkrili su za naš portal detalje o predstojećim koncertima, pričali o 40 godina dugoj karijeri, a u razgovoru smo pomenuli i Ivanu i Nedu iz čuvenih pesama kultne grupe.
Hus: Organizaciju zagrebačkog koncerta je preuzela jedna agencija koja je smislila konkurs, nama se učinio kao dobar i dali smo zeleno svetlo. Bilo bi dobro da smo i u Beogradu napravili tako nešto, čak mislim da bi bilo i više zainteresovanih, u Hrvatskoj je publika malo sramežljiva po tom pitanju. Međutim, ovde ćemo imati drugu priču. Sava centar je rasprodat, ostala je Hala sportova, a nagradna igra se tiče toga da tražimo čoveka koji ima najstariji dokaz o koncertu pre 40 godina, fotografiju, ulaznicu i slično.
Hus: Mislim da je potpuno pogrešna teza da malo ljudi ne zaslužuje maksimum. Svi koji dođu ga zaslužuju, bez obzira da li je dvorana puna ili ne.
Aki: Čak je i veći izazov ''zapaliti masu'' kad nema mnogo ljudi, teže je pokrenuti publiku kada je ne čini veliki broj ljudi.
Hus: Prema dosadašnjem iskustvu, nešto starija publika rađe dolazi u komforne prostore. Mislim da se oni ugodnije osećaju u tapaciranoj fotelji, tamo gde je gužva su uglavnom mladi.
Aki: Ali ima i druga strana priče - puno mladih ljudi nije videlo program koji sviramo na koncertima akustike.
Hus: Kad se prebrzo završi, a traje tri sata.
Aki: Kad ispunimo sva očekivanja publike, kada traže bis nakon tri sata sviranja.
Hus: Dobrim delom će se pesme na koncertima razlikovati, ali naravno da će se neke pesme svirati na oba koncerta. Na drugačiji način, ali ne možemo ih i ne smemo preskočiti. Objektivno, trebalo bi da to sve bude jedan koncert, ali ne znam ko bi to izdržao, i da sluša i da svira. Različiti doživljaji nastaju jer je i publika deo koncerta, nije sve do izvođača. Nekada je publika spremna na sve, ali izvođač ne ponudi ništa. Sa druge strane, nekada se desi da izvođači sve nude, ali da se od strane publike ne desi feedback. Zato je najvažnije da se napravi spoj. Kad sviramo akustiku, nudimo jedan senzibilitet, jedan tip energije; elektrika je više fizički doživljaj, akustika je više mentalni.
Aki: Ali i elektrika mora imati dušu! Važno je da kažemo da ova dva koncerta nisu ono kad krenete na turneju sa novim albumom. Ne, ovo nije to - ovo je slavljenički koncert.
Aki: Ili smo u studiju, ili u garaži, kako ja to zovem, ili na koncertu.
Hus: Set liste se uvek menjaju, ne ponavljamo ih. Nikada to nije identično, niti se pesme sviraju identično. Pripreme podrazumevaju slaganje liste pesama, prosviravanje i davanje nekog smisla svemu tome. Uglavnom, nije reč o nekakvim posebnim pripremama.
Hus: Nismo ovde toliko često da bismo mogli sve da upoznamo na sceni, ali S.A.R.S. mi je super, Van Gogh volimo. Ipak, ne pratimo toliko da bih mogao konkretno da navedem, možda postoje bendovi koji bi mi se mnogo dopali, ali ih još uvek nisam čuo.
Aki: Sve zavisi od toga koliki domet imaju. Ako je neko iz Bosne, a nastupa u Hrvatskoj, to znači da na hrvatskom tržištu postoji interesovanje za njih.
Hus: Čini nam se da najviše izvođača ima u Hrvatskoj, ali to je jer tamo živimo.
Hus: Nama se sve ispoklapalo. Postojimo 40 godina, teško je doći na ovaj nivo za kratko vreme. Ima bendova koji dobro krenu, imaju dobre pesme, ali brzo stanu. Vreme kada smo mi počinjali je malo idealizovano, jer tada nije bilo ovoliko konkurencije, nije bilo interneta, a na radiju nije bilo masovnog emitovanja strane muzike. Međutim, selekcija je bila žešća nego danas, nije kao danas kad može da prođe sve i svašta. Ljudi nisu želeli da ulažu novac u izvođača koji nije imao sadržaj u koji se verovalo.
Hus: Ne valja raskrinkavati. Uvek sam u školi mrzeo kad se analiziralo šta je autor hteo da kaže. Ljudi slušajući tekst stvaraju svoje iluzije, ne treba im upropastiti priču koju su stvorili u glavi. Ipak, sve pesme imaju uporište u nečemu što je proživljeno, da li je Akijevo, da li moje, da li univerzalno, nije ni bitno. Ivana i Neda su stvarne osobe, mislim da je to dovoljno dobar odgovor.
Hus: Sve zavisi od nas. Nemam nikada osećaj gde smo, u kom gradu - ispred nas je publika koja je došla jer voli naše pesme. Publika oseti da li bend iskreno svira.
Aki: Mi na koncertu sviramo sve pesme, a vreme pokaže koja je publici posebna.
Hus: Pitanje je i šta mi možemo očekivati od publike, najbitnije je da ona reaguje i dodaje energiju. Daćemo sve od sebe, to je sigurno, nema kalkulacije. Aki se nikada ne štedi, uvek se da maksimalno, uvek guramo jedni druge kada nekom nije dan i tako prenosimo energiju i na publiku.
