40 ГОДИНА ПАРНОГ ВАЉКА: Кад смо почињали селекција је била жешћа него данас, није пролазило све и свашта
Уочи рођенданских концерата под називом „Оба лица љубави“ 27. и 28. новембра у Београду, чланови групе Парни Ваљак Аки Рахимовски и Хусеин Хасанефендић Хус открили су за наш портал детаље о предстојећим концертима, причали о 40 година дугој каријери, а у разговору смо поменули и Ивану и Неду из чувених песама култне групе.
Хус: Организацију загребачког концерта је преузела једна агенција која је смислила конкурс, нама се учинио као добар и дали смо зелено светло. Било би добро да смо и у Београду направили тако нешто, чак мислим да би било и више заинтересованих, у Хрватској је публика мало срамежљива по том питању. Међутим, овде ћемо имати другу причу. Сава центар је распродат, остала је Хала спортова, а наградна игра се тиче тога да тражимо човека који има најстарији доказ о концерту пре 40 година, фотографију, улазницу и слично.
Хус: Мислим да је потпуно погрешна теза да мало људи не заслужује максимум. Сви који дођу га заслужују, без обзира да ли је дворана пуна или не.
Аки: Чак је и већи изазов ''запалити масу'' кад нема много људи, теже је покренути публику када је не чини велики број људи.
Хус: Према досадашњем искуству, нешто старија публика рађе долази у комфорне просторе. Мислим да се они угодније осећају у тапацираној фотељи, тамо где је гужва су углавном млади.
Аки: Али има и друга страна приче - пуно младих људи није видело програм који свирамо на концертима акустике.
Хус: Кад се пребрзо заврши, а траје три сата.
Аки: Кад испунимо сва очекивања публике, када траже бис након три сата свирања.
Хус: Добрим делом ће се песме на концертима разликовати, али наравно да ће се неке песме свирати на оба концерта. На другачији начин, али не можемо их и не смемо прескочити. Објективно, требало би да то све буде један концерт, али не знам ко би то издржао, и да слуша и да свира. Различити доживљаји настају јер је и публика део концерта, није све до извођача. Некада је публика спремна на све, али извођач не понуди ништа. Са друге стране, некада се деси да извођачи све нуде, али да се од стране публике не деси феедбацк. Зато је најважније да се направи спој. Кад свирамо акустику, нудимо један сензибилитет, један тип енергије; електрика је више физички доживљај, акустика је више ментални.
Аки: Али и електрика мора имати душу! Важно је да кажемо да ова два концерта нису оно кад кренете на турнеју са новим албумом. Не, ово није то - ово је слављенички концерт.
Аки: Или смо у студију, или у гаражи, како ја то зовем, или на концерту.
Хус: Сет листе се увек мењају, не понављамо их. Никада то није идентично, нити се песме свирају идентично. Припреме подразумевају слагање листе песама, просвиравање и давање неког смисла свему томе. Углавном, није реч о некаквим посебним припремама.
Хус: Нисмо овде толико често да бисмо могли све да упознамо на сцени, али С.А.Р.С. ми је супер, Ван Gogh волимо. Ипак, не пратимо толико да бих могао конкретно да наведем, можда постоје бендови који би ми се много допали, али их још увек нисам чуо.
Аки: Све зависи од тога колики домет имају. Ако је неко из Босне, а наступа у Хрватској, то значи да на хрватском тржишту постоји интересовање за њих.
Хус: Чини нам се да највише извођача има у Хрватској, али то је јер тамо живимо.
Хус: Нама се све испоклапало. Постојимо 40 година, тешко је доћи на овај ниво за кратко време. Има бендова који добро крену, имају добре песме, али брзо стану. Време када смо ми почињали је мало идеализовано, јер тада није било оволико конкуренције, није било интернета, а на радију није било масовног емитовања стране музике. Међутим, селекција је била жешћа него данас, није као данас кад може да прође све и свашта. Људи нису желели да улажу новац у извођача који није имао садржај у који се веровало.
Хус: Не ваља раскринкавати. Увек сам у школи мрзео кад се анализирало шта је аутор хтео да каже. Људи слушајући текст стварају своје илузије, не треба им упропастити причу коју су створили у глави. Ипак, све песме имају упориште у нечему што је проживљено, да ли је Акијево, да ли моје, да ли универзално, није ни битно. Ивана и Неда су стварне особе, мислим да је то довољно добар одговор.
Хус: Све зависи од нас. Немам никада осећај где смо, у ком граду - испред нас је публика која је дошла јер воли наше песме. Публика осети да ли бенд искрено свира.
Аки: Ми на концерту свирамо све песме, а време покаже која је публици посебна.
Хус: Питање је и шта ми можемо очекивати од публике, најбитније је да она реагује и додаје енергију. Даћемо све од себе, то је сигурно, нема калкулације. Аки се никада не штеди, увек се да максимално, увек гурамо једни друге када неком није дан и тако преносимо енергију и на публику.
