AKO MOGU SRBI, MOŽEMO I MI: Evo na šta se pozivaju zagovornici istupanja Britanije iz EU
Velika Britanija će napustiti jedinstveno tržište Evropske unije i pridružiti se Srbiji, BiH, Albaniji i Ukrajini u zoni slobodne trgovine sa EU ako Britanci na referendumu u junu izaberu izlazak iz Unije, izjavio je danas britanski ministar pravde Majkl Gouv.
Iznoseći svoju viziju budućnosti Gouv, koji je zagovornik Bregzita, danas je prvi put potvrdio da pristalice ove opcije ne žele da Britanija ostane deo evropskog tržišta od 500 miliona potrošača, te da će umesto toga Britanija sklopiti svoj dogovor sa EU.
On je, međutim, objasnio da bi zona slobodne trgovine sa EU - sa širokim spektrom bilateralnih sporazuma - "bila suština našeg novog aranžmana", prenosi "Fajnenšel tajms".
Polls of business groups tend to be strongly against Brexit https://t.co/tqNC0BNM47 pic.twitter.com/MAw9zGiQcM— The Economist (@TheEconomist) April 19, 2016
Kako je objasnio, postoji zona slobodne trgovine koja se prostire od Islanda do Turske tako da sve evropske države imaju pristup tome, bez obzira da li su u evrozoni ili ne.
- Pošto izglasamo izalazak iz Unije ostaćemo u toj zoni. Pretpostavka da Bosna, Srbija, Albanija i Ukrajina ostanu deo te zone slobodne trgovine - a da bi Britanija ostala izvan toga samo sa Belarusijom - verovatna je koliko i ideja da Žan-Klod Junker postane član UKIP-a (desničarske stranke, glavne zagovornice bregzsita) - naveo je on.
Saradnici Gouva objašnjavaju da Britanija, nakon izlaska iz EU, ne bi uplaćivala u budžet EU, ne bi prihvatila slobodu kretanja radne snage, niti jurisdikciju Evropskog suda pravde, što joj je sada kao članici EU obaveza.
Zona slobodne trgovine, kako je opisao Gouv, ima nekoliko formi. Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska su deo sporazuma o slobodnoj trgovini čije članice imaju različite nivoe pristupa jedinstvenom tržištu.
Norveška uplaćuje u budžet EU i prihvata slobodu kretanja, dok Švajcarska nema pristup jedinstvenom tržištu, ali prihvata slobodu kretanja ljudi
