PREDSEDNIK KOSOVSKOG FRONTA: Iznenadim se kad čujem da Ukrajinci OVAKO govore o Rusiji
Aleksandar Kravčenko predsednik udruženja “Kosovski front“ i ruski dobrovoljac koji se borio na ratištu u Srbiji za portal SrbijaDanas.com govori o srpskim dobrovoljcima u Novorusiji, o humanitarnoj organizaciji čiji je predsednik i kao i o sukobu srpskih dobovoljaca u Novorusiji.
To je organizacija koja je nastala 2008. godine. Nastala je kao odraz osećaja ruskog naroda prema toj velikoj nepravdi koja se dešava na Kosovu do dana današnjeg. Organizacija je u stvari nešto kao društveni pokret i bavi se podrškom srpskom narodu, na različite načine od informativnog do materijalnog. Mada u poslednje vreme, glavni akcenat “Kosovskog fronta“ je pružanje pomoći u Novorusiji. Mi smatramo da je problem Kosova i Novorusije dosta sličan.
Naša oraganizacija ima jednu akciju koja se zove “Jugović“. Pomažemo mnogoljudnim porodicama, pa smo tako poslednji put pružili pomoć porodici sa Kosova koja živi u Crnoj Gori. Dodelili smo im novčanu pomoć, jako malu sumu, oni imaju sedmoro dece i sada žive u Baru.
Pomagali smo sada na Krimu oko energetske blokade koja se desila. Otpremili smo im i odneli generatore. Takođe, kad smo se vraćali sa Krima imali smo mogućnost da svratimo u Lugansku narodnu republiku i da im dostavimo pomoć. Uglavnom hranu za njihovu kozačku jedinicu. Uglavnom radimo sve što možemo.
Radomira sam upoznao još u Srbiji. U Apatinu na otvaranju jednog sportskog omladinskog kampa. Kasnije, čuo sam da je došao u Novorusiju kao dobrovoljac iz Srbije. Pravo da Vam kažem bio sam iznenađen, što čujem, ali bilo mi je drago.
Vladu sam upoznao kad je došao sa ekipom dobrovoljaca u Rusiju. Pomagali smo tada ljudima koji su za nas Ruse učinili veliko delo.
Oko smeštaja i hrane. Oni su došli da se bore za pravdu. Ja sam bio ruski dobrovoljac u Srbiji 90-tih godina, i mene je iskreno pogodio dolazak srpskih dobrovoljaca u Novorusiju. Tako da sam želeo da im pomognem na svaki način koji sam mogao.
Da, razgovaram sa mnogo ljudi po Novorusiji. Interesantno je mišljenje Ukrajinaca, običnih ljudi koji nikada nisu bili u Rusiji, misle da je sadašnja Rusija kao neki Sovjetski savez gde se čeka red za hleb, da je država u rasulu, sve suprotno od onog što Rusija zaista jeste. To je jedna ratna propaganda koja traje svih godina od kako je Ukrajina postala nezavisna. Imaju takvo mišljenje bez obzira što je standard u Ukrajini tri puta manji od standarda koji ima Rusija. Vlast je uspela da im nametne mišljenje o tome da je Putin neki veliki diktator, a da narod nema pravo da išta kaže.
Sad sam bio na Krimu u nekom selu gde su mi ljudi rekli da misle da u Rusiji vlada haos. Međutim, Ukrajina je ta koja je ostala u razvoju od raspada Sovjetskog saveza, a ne Rusija. Kod njih se to ogleda od infrastrukture, do životnog standarda. Dok je Rusija u tom ekonomskom smislu, pogotovo od kako je Putin na vlasti znatno napredovala. Takođe, nosio sam generatre u jednoj školi na Krimu i razgovarao sa direktorkom te škole koja je poreklom Ukrajinka. Ona mi je posvedočila da oni za obnovu škole, za 20 godina nezavisnosti Ukrajine nisu od države dobili nijedan dinar, ali da od kada je Krim deo rusije počeli su da dobijaju tu pomoć.
Pre svega meni je kao ruskom dobrovoljcu, koji poznaje i ruske dobrovoljce koji su bili u Srbiji i srpske dobrovoljce koji su došli u Novorusiju, moram da kažem da sam bio siguran da će Srbi kada počne rat u Novorusiji doći da pomognu. Samo što, pravo da vam kažem, nisam bio za to da oni dolaze zbog surovih ruskih prilika. Međutim, njihov dolazak sigurno će doprineti na dobrim srpsko-ruskim odnosima i srpske vojne istorije na kraju krajeva.
Što se tiče sukoba koji su nastali meni je žao, ustvar to je prava katastrofa jer mislim da nije bilo uopšte razloga da se to desi. Znao sam za neke nesporazume i sukobe koji su se dešavali među srpskim dobrovoljcima, što po mom mišljenju nije lepo, ali je normalno uzimajući u obzir karakter naroda. Ono što se desilo je očigledno bila smišljena akcija da bi se diskreditovao srpski dobrovoljački pokret u Novorusiji. Bio je odabran Radomir Počuča jer je on poznata ličnost u Srbiji. Smatram da srpski narod i srpska javnost to mora da prevaziđe i voleo bih da se to i zaboravi. Naravno krivci se moraju kazniti, moraju da odgovaraju za ono što se desilo.
U svakom slučaju Srbi moraju da shvate, da srpske dobrovoljce u Novorusiji, a njih je bilo oko stotinu, treba shvatiti kao nešto lepo što doprinosi odnosu među Srbima i Rusima. Srbi treba da se ponose, jer je samo broj i kvalitet Srba koji su došli u Novorusiju ne može se uporediti sa dobrovoljcima iz drugih zemalja.
Moji prijatelji dobrovoljci postavili su mi isto pitanje. Ne držim ničiju stranu. Samo što Dejana Berića ne poznajem lično. Meni nikada nije bilo u planu da se mešamo u te sukobe. Međutim, kada se to desilo mi smo učinili sve da Počuča i Stanić budu oslobođeni, jer nije bilo razloga za to. Svi smo se zauzeli za njihovo oslobađanje, kako bi se sve završilo.
