ПРЕДСЕДНИК КОСОВСКОГ ФРОНТА: Изненадим се кад чујем да Украјинци ОВАКО говоре о Русији
Александар Кравченко председник удружења “Косовски фронт“ и руски добровољац који се борио на ратишту у Србији за портал SrbijaDanas.com говори о српским добровољцима у Новорусији, о хуманитарној организацији чији је председник и као и о сукобу српских добовољаца у Новорусији.
То је организација која је настала 2008. године. Настала је као одраз осећаја руског народа према тој великој неправди која се дешава на Косову до дана данашњег. Организација је у ствари нешто као друштвени покрет и бави се подршком српском народу, на различите начине од информативног до материјалног. Мада у последње време, главни акценат “Косовског фронта“ је пружање помоћи у Новорусији. Ми сматрамо да је проблем Косова и Новорусије доста сличан.
Наша ораганизација има једну акцију која се зове “Југовић“. Помажемо многољудним породицама, па смо тако последњи пут пружили помоћ породици са Косова која живи у Црној Гори. Доделили смо им новчану помоћ, јако малу суму, они имају седморо деце и сада живе у Бару.
Помагали смо сада на Криму око енергетске блокаде која се десила. Отпремили смо им и однели генераторе. Такође, кад смо се враћали са Крима имали смо могућност да свратимо у Луганску народну републику и да им доставимо помоћ. Углавном храну за њихову козачку јединицу. Углавном радимо све што можемо.
Радомира сам упознао још у Србији. У Апатину на отварању једног спортског омладинског кампа. Касније, чуо сам да је дошао у Новорусију као добровољац из Србије. Право да Вам кажем био сам изненађен, што чујем, али било ми је драго.
Владу сам упознао кад је дошао са екипом добровољаца у Русију. Помагали смо тада људима који су за нас Русе учинили велико дело.
Око смештаја и хране. Они су дошли да се боре за правду. Ја сам био руски добровољац у Србији 90-тих година, и мене је искрено погодио долазак српских добровољаца у Новорусију. Тако да сам желео да им помогнем на сваки начин који сам могао.
Да, разговарам са много људи по Новорусији. Интересантно је мишљење Украјинаца, обичних људи који никада нису били у Русији, мисле да је садашња Русија као неки Совјетски савез где се чека ред за хлеб, да је држава у расулу, све супротно од оног што Русија заиста јесте. То је једна ратна пропаганда која траје свих година од како је Украјина постала независна. Имају такво мишљење без обзира што је стандард у Украјини три пута мањи од стандарда који има Русија. Власт је успела да им наметне мишљење о томе да је Путин неки велики диктатор, а да народ нема право да ишта каже.
Сад сам био на Криму у неком селу где су ми људи рекли да мисле да у Русији влада хаос. Међутим, Украјина је та која је остала у развоју од распада Совјетског савеза, а не Русија. Код њих се то огледа од инфраструктуре, до животног стандарда. Док је Русија у том економском смислу, поготово од како је Путин на власти знатно напредовала. Такође, носио сам генератре у једној школи на Криму и разговарао са директорком те школе која је пореклом Украјинка. Она ми је посведочила да они за обнову школе, за 20 година независности Украјине нису од државе добили ниједан динар, али да од када је Крим део русије почели су да добијају ту помоћ.
Пре свега мени је као руском добровољцу, који познаје и руске добровољце који су били у Србији и српске добровољце који су дошли у Новорусију, морам да кажем да сам био сигуран да ће Срби када почне рат у Новорусији доћи да помогну. Само што, право да вам кажем, нисам био за то да они долазе због сурових руских прилика. Међутим, њихов долазак сигурно ће допринети на добрим српско-руским односима и српске војне историје на крају крајева.
Што се тиче сукоба који су настали мени је жао, уствар то је права катастрофа јер мислим да није било уопште разлога да се то деси. Знао сам за неке неспоразуме и сукобе који су се дешавали међу српским добровољцима, што по мом мишљењу није лепо, али је нормално узимајући у обзир карактер народа. Оно што се десило је очигледно била смишљена акција да би се дискредитовао српски добровољачки покрет у Новорусији. Био је одабран Радомир Почуча јер је он позната личност у Србији. Сматрам да српски народ и српска јавност то мора да превазиђе и волео бих да се то и заборави. Наравно кривци се морају казнити, морају да одговарају за оно што се десило.
У сваком случају Срби морају да схвате, да српске добровољце у Новорусији, а њих је било око стотину, треба схватити као нешто лепо што доприноси односу међу Србима и Русима. Срби треба да се поносе, јер је само број и квалитет Срба који су дошли у Новорусију не може се упоредити са добровољцима из других земаља.
Моји пријатељи добровољци поставили су ми исто питање. Не држим ничију страну. Само што Дејана Берића не познајем лично. Мени никада није било у плану да се мешамо у те сукобе. Међутим, када се то десило ми смо учинили све да Почуча и Станић буду ослобођени, јер није било разлога за то. Сви смо се заузели за њихово ослобађање, како би се све завршило.
