Možemo li išta Americi?

Šta ako se sve svetske armije ujedine i kolektivno napadnu Sjedinjene Države? Prosečan građanin sveta bi svakako pomislio da je ovo najbolji i najlakši način da se tako nešto postigne.

Međutim, to i nije baš tako lako, s obzirom da su Sjedinjene Države jedina zemlja na svetu koja može da projektuje silu širom sveta u velikoj meri. Štaviše, kombinovane vojne vazduhoplovne i pomorske sposobnosti ostatka sveta nisu dovoljne čak ni da osvoje uporište na plažama SAD. Uz to, sposobnost amfibijskog napada svih svetskih vojski (osim SAD) je isuviše mala.

Tu je i jednu veoma važna stvar – nuklearni potencijal američke vojske.

Nedavno smo pisali da čak i vojska SAD ima svojih ''nuklearnih'' problema, ali brojnost njenog arsenala nije nešto što treba potceniti. No, kako bi onda potencijalni neprijatelj Sjedinjenih Država eliminisao ovu pretnju? Da li je tako nešto uopšte i moguće?

U praksi, nemoguće je potpuno eliminisati nuklearno oružje SAD jer je zasnovano na kombinaciji zemljišnih, vazduhoplovnih i pomorskih sistema isporuke, dizajniranih upravo da pruže mogućnost protivudara. Podmornice naoružane nuklearnim raketama su najotporniji element američkih nuklearnih snaga, koji će sasvim sigurno preživeti bilo kakav napad, jer je deo ovih snaga uvek na moru. Uz to, teško je eliminisati i rakete koje se nalaze u kopnenom delu SAD, jer se nalaze u ojačanim silosima, u centralnom delu zemlje.

Bilo koji protivnik SAD danas mora da ili bude spreman da apsorbuje nuklearni napad ili da razvije takav sistem protivraketene odbrane koji se graniči sa naučnom fantastikom.

Pretpostavimo da se ujedinjene snage sveta ipak nekako dokopaju granica SAD i započnu kopneni napad. Da li bi to bilo dovoljno da se slomi američka vojska?

Čak i da se najveća invaziona snaga na svetu sakupi ispred granica SAD, a da ne bude detektovana – što je samo po sebi nemoguća misija kada se uzmu u obzir moderni sistemi nadgledanja i komunikacije – i dalje ne bi uspeli da uspostave kontrolu nad dovoljno velikim delom američke teritorije i vrlo brzo bi bili potisnuti natrag u more.

Ako invazija dolazi sa kopna, najoptimalniji pristup bio bi na jugu, preko Meksika. Međutim, najveća baza oklopnih i tenkovskih jedinica u čitavim Sjedinjenim Državama nalazi se u Teksasu tj. na putu bilo kakve akcije iz pravca Meksika. A eventualni dolazak preko nepristupačnih terena na granici sa Kanadom, značio bi korišćenje uglavnom pešadijskih snaga, što bi drastično usporilo bilo kakvu koncentraciju snaga neophodnih za efikasnu invaziju.

Zaista, SAD se pokazuju kao veoma tvrd orah. Nije mala stvar kada ni celokupni svetski arsenal nije dovoljan da vas vojno porazi. Uvek je teže projektovati silu jer to zahteva logističke resurse koje ostatak sveta jednostavno nema. Mađutim, to ne znači da SAD mogu samostalno da pokore svet. Svakako bi i oni sami naišli na par ''tvrdih oraha''.

Jedna je stvar imati mogućnost projetkovanja snage, a sasvim drugo to snagu efikasno upotrebiti protiv neprijatelja čije defanzivne sposobnosti će uvek biti jače od snaga koje možes da odvojiš za invaziju (ako je neprijatelj recimo ostatak sveta ili barem Rusija ili Kina). A uz to, nikada nećete poslati svu vojsku koju posedujete.

Dakle, kada je reč o ''osvajanju Amerike'', postoje dva problema: geografija i tehnologija.

Ko što je ruska stepa pojela silne osvajačke armije, tako bi i dva okeana koji okružuju SAD. A da bi se došlo da Amerike mora se preći dva okeana, a tu bi američka pomorska i vazduhoplovna snaga pokosila svakog neprijatelja.

Tu dolazimo i do problema tehnologije – ne postoji dovoljno aviona, brodova i nosača aviona zajedno na svetu koji bi mogli tek tako da prođu pored američkih vazduhoplovnih i pomorskih snaga.

Ostaje nam da ispitamo i taktiku inspirisanu poznatim video-igrama i filmovima gde bi pre samog napada bili onesposobljeni komunikacioni i energetski sistemi preko sajber napada.

Zašto je ova taktika važna? Napadom na američke satelite i komunikacionu/internet tehnologiju, napadač zaobilazi probleme geografije i tehnologije. Međutim, i pored ovakve metode ulaza, ključna stavka svake invazije ostaje teritorijalno osvajanje Amerike i kontrola njenih multimilionskih gradova, a to je jednostavno nemoguće, imajući u vidu balans snaga koji postoji u svetu danas.

Na kraju, dovoljno je videti i brojke.

Sjedinjene Države troše 612 milijardi dolara na vojsku, dok recimo Rusija i Kina zajedno ne troše ni pola ove sume. Amerika ima 19 nosača aviona u poređenju sa 12 nosača koji ostatak sveta ima zajedno. Uz to, Amerika ima najveći broj aviona na svetu i, već pomenuti, najveći nuklearni arsenal na svetu. 

Pogledajte još:

- SRBIJA I UKRAJINSKA KRIZA: ''Srbija mora da balansira da bi opstala''

- Šta se krije iza gomilanja NATO snaga u Evropi?

- Čomski: ''SAD je vodeća teroristička država sveta i ponosi se time"