ANALIZA IZ VAŠINGTONA: Vučića namerno prikazuju kao diktatora da bi dobili novac

Većina medija o Vučiću izveštava pozitivno, ali to ne mora biti dokaz cenzure već odraz opšteg stanja društva, navodi se na blogu Danijela Servera.

Državna cenzura kao borba za opstanak određenih medija

Izbegavanje politički osetljivih tema, od strane dela medija, kao i napisi o postojanju državne cenzure, sa potpuno suprotnog kraja medijskog spektra, značajno su obeleženi istim uzrokom: borbom za opstanak, odnosno izvore finansiranja. Štampani mediji, koji gube deo čitalaca u trci sa onlajn medijima, prinuđeni su da se sve više oslanjaju na oglašavanje kao na izvor prihoda, a da ne bi izgubili velike oglašivače, poput državnih kompanija ili velikih kompanija bliskih vlasti, izbegavaju politički osetljive teme.

Srbija: mediji i vlada

S druge strane, aktivisti koji navode da se zalažu za slobodu medija i alternativni mediji, poput blogova ili portala, zavisni su od međunarodnih izvora finansiranja, pa imaju potrebu da potencijalne sponzore uvere da je situacija u Srbiji o pitanju medijskih sloboda katastrofalna, kako bi oni, kao nezavisni mediji, mogli da dobiju kontinuiranu novčanu pomoć. Ovo je deo stavova objavljenih u tekstu „Srbija: mediji i vlada” na blogu peacefare.net Danijela Servera, profesora međunarodnih studija na Univerzitetu „Džon Hopkins”, američkog stručnjaka za Balkan. Kako je Server objasnio, tekst je odgovor njegovog „upućenog prijatelja” na pitanje o stanju medijskih sloboda u Srbiji.

U tekstu se navodi da je glavni problem novinara i nevladinih organizacija koji tvrde da postoji cenzura u Srbiji, koju sprovodi srpska vlada ili premijer Aleksandar Vučić, njihova argumentacija, to jest to što im je „krunski dokaz” ovih tvrdnji to što većina vodećih medija Vučića kritikuje retko ili nikada. Konstatujući da je tačno da većina medija o Vučiću izveštava pozitivno, u tekstu se dalje navodi da to ne mora biti dokaz cenzure, već odraz opšteg stanja društva.

Srpski mediji podeljeni u tri grupe

U ovom osvrtu na srpsku medijsku scenu, mediji su prema svom stavu prema vladajućoj eliti podeljeni u tri grupe.

U ovoj okvirnoj klasifikaciji u prvu grupu svrstani su oni koji otvoreno podržavaju Vučića, kao i ostale članove njegove stranke (SNS). Kao primeri, navedeni su dnevni list „Informer” i TV Pink, uz osvrt autora teksta da ne može zasigurno da kaže da li njihovi urednici i vlasnici to čine jer su u prijateljskim odnosima sa premijerom ili iskreno podržavaju njegovu politiku.

U drugu grupu svrstani su mediji koji imaju manje-više pozitivan stav prema Vučiću, ali često napadaju druge članove vlade, kao i Vučićeve najbliže saradnike, među kojima i predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Kao najistaknutiji predstavnik ove grupe naveden je list „Blic”, u tekstu označen kao „polutabloid”. Treću grupu čine mediji koji u suštini imaju uravnotežen pristup, odnosno u njima se mogu naći i provladini i antivladini stavovi u jednakoj meri. Dnevni listovi „Danas” i „Politika” svrstani su u ovu kategoriju zajedno sa RTS-om.

„Iako je Vučić danas mnogo popularniji nego što je Tadić ikada bio dok je bio predsednik Srbije, kada se uporedi broj i procenat vodećih medija koji su provučićevski, sa brojem onih koji su bili protadićevski u vreme kada je on bio na vlasti, uočićete, začudo, da je više medija tada favorizovalo Tadića, nego što danas favorizuje Vučića”, navodi se u tekstu koji prenosi "Politika".

Navodeći da su ocene da je Vučić „užasan diktator” i da je situacija još gora nego u vreme Miloševića flagrantna laž, u tekstu se navodi i da je većina „običnih” ljudi malo zainteresovana za problematiku cenzure i slobode medija, da su skeptični prema medijima i da nemaju visoko mišljenje o njima, verujući da ima mnogo dezinformacija namerno plasiranih u političke ili druge sebične svrhe.