АНАЛИЗА ИЗ ВАШИНГТОНА: Вучића намерно приказују као диктатора да би добили новац

Већина медија о Вучићу извештава позитивно, али то не мора бити доказ цензуре већ одраз општег стања друштва, наводи се на блогу Данијела Сервера.

Државна цензура као борба за опстанак одређених медија

Избегавање политички осетљивих тема, од стране дела медија, као и написи о постојању државне цензуре, са потпуно супротног краја медијског спектра, значајно су обележени истим узроком: борбом за опстанак, односно изворе финансирања. Штампани медији, који губе део читалаца у трци са онлајн медијима, принуђени су да се све више ослањају на оглашавање као на извор прихода, а да не би изгубили велике оглашиваче, попут државних компанија или великих компанија блиских власти, избегавају политички осетљиве теме.

Србија: медији и влада

С друге стране, активисти који наводе да се залажу за слободу медија и алтернативни медији, попут блогова или портала, зависни су од међународних извора финансирања, па имају потребу да потенцијалне спонзоре увере да је ситуација у Србији о питању медијских слобода катастрофална, како би они, као независни медији, могли да добију континуирану новчану помоћ. Ово је део ставова објављених у тексту „Србија: медији и влада” на блогу peacefare.net Данијела Сервера, професора међународних студија на Универзитету „Џон Хопкинс”, америчког стручњака за Балкан. Како је Сервер објаснио, текст је одговор његовог „упућеног пријатеља” на питање о стању медијских слобода у Србији.

У тексту се наводи да је главни проблем новинара и невладиних организација који тврде да постоји цензура у Србији, коју спроводи српска влада или премијер Александар Вучић, њихова аргументација, то јест то што им је „крунски доказ” ових тврдњи то што већина водећих медија Вучића критикује ретко или никада. Констатујући да је тачно да већина медија о Вучићу извештава позитивно, у тексту се даље наводи да то не мора бити доказ цензуре, већ одраз општег стања друштва.

Српски медији подељени у три групе

У овом осврту на српску медијску сцену, медији су према свом ставу према владајућој елити подељени у три групе.

У овој оквирној класификацији у прву групу сврстани су они који отворено подржавају Вучића, као и остале чланове његове странке (СНС). Као примери, наведени су дневни лист „Информер” и ТВ Пинк, уз осврт аутора текста да не може засигурно да каже да ли њихови уредници и власници то чине јер су у пријатељским односима са премијером или искрено подржавају његову политику.

У другу групу сврстани су медији који имају мање-више позитиван став према Вучићу, али често нападају друге чланове владе, као и Вучићеве најближе сараднике, међу којима и председника Србије Томислава Николића. Као најистакнутији представник ове групе наведен је лист „Блиц”, у тексту означен као „полутаблоид”. Трећу групу чине медији који у суштини имају уравнотежен приступ, односно у њима се могу наћи и провладини и антивладини ставови у једнакој мери. Дневни листови „Данас” и „Политика” сврстани су у ову категорију заједно са РТС-ом.

„Иако је Вучић данас много популарнији него што је Тадић икада био док је био председник Србије, када се упореди број и проценат водећих медија који су провучићевски, са бројем оних који су били протадићевски у време када је он био на власти, уочићете, зачудо, да је више медија тада фаворизовало Тадића, него што данас фаворизује Вучића”, наводи се у тексту који преноси "Политика".

Наводећи да су оцене да је Вучић „ужасан диктатор” и да је ситуација још гора него у време Милошевића флагрантна лаж, у тексту се наводи и да је већина „обичних” људи мало заинтересована за проблематику цензуре и слободе медија, да су скептични према медијима и да немају високо мишљење о њима, верујући да има много дезинформација намерно пласираних у политичке или друге себичне сврхе.