LUKOVIĆ: Gol Francuzima pamtiću čitavog života!
Kada je lopta ušla u mrežu, potrčao sam da se radujem sa saigračima, a onda sam nastavio da se koncentrišem na utakmicu kako bi do kraja izdržali i sačuvali prednost. Tek posle, kada se sve sleglo i kada smo osvojili zlato, postao sam svestan koliko je moj pogodak ustvari bio značajan, rekao je zlatni omladinac.
U avgustu 2013. godine, omladinska reprezentacija Srbije uradila je ono što ni jedna pre nje nije, popela se na krov Evrope. Pobedom nad Francuzima u finalu, izabranici Ljubinka Drulovića zlatnim slovima ispisali su novu stranicu istorije srpskog fudbala. Pogodak vredan trofeja, postigao je prvotimac Rada, Andrija Luković, koji je bio gost naše redakcije.
Prošlo je više od devet meseci, od nezapamćenog uspeha koji ste postigli. Sa ove tačke gledišta kakav je osećaj biti na krovu Evrope?
- Moj otac se bavio fudbalom pa sam ga zavoleo još kao dete. Bio sam na treninzima košarke i tenisa ali me to nije interesovalo. Fudbal sam voleo i uvek sam želeo da imam neku aktivnost pored škole. To nekada nije bilo lako, jer kada se završe časovi moji drugovi idu da igraju fudbal, a ja moram 50-icom sa Banovog brda da idem na Banjicu, da treniram.
- Osećaj je fenomenalan, s obzirom na to da smo i dalje zvanični prvaci Evrope. Svaki dan kada izađem u kraj u kome živim originalne poruke mojih drugara podsećaju me na istorijski uspeh koji smo ostvarili – počeo je Luković.
Šta ti je prolazilo kroz glavu u tom 55. minutu kada je lopta ušla u gol?
- Kada je lopta ušla u gol potrčao sam da se radujem sa saigračima, a onda sam nastavio da se koncentrišem na utakmicu kako bi do kraja izdržali i sačuvali prednost. Tek posle, kada se sve sleglo i kada smo osvojili zlato, postao sam svestan koliko je moj pogodak u stvari bio značajan.
Posle gola u istorijskom finalu, na sledeći tvoj pogodak čekalo se gotovo devet meseci.
- Fudbal je takav, jednostavno se tako namesti. Pre prvenstva sam bio u seriji, postigao sam deset golova, a onda je počeo post. Jednostavno po povratku sa prvenstva, Rad nije igrao baš najbolje pa sam se izgleda i ja uklopio u taj ambijent.
Koju pobedu ćeš zauvek pamtiti, a koji poraz i dalje peče?
- Svakako da ću zavuevk pamtiti pobede nad Portugalom i Francuskom. Iskreno utakmica sa Portugalom mi je bila mnogo stresnija, jer sam zamenjen pre nego što su počeli produžetci i penali i sve sam to morao da gledam sa klupe. Što se tiče poraza, mislim da me i dalje boli onaj koji smo jesenas pretrpeli od Radničkog iz Niša, na Banjici 0:2.
Na dresu nosiš broj 10. Ko je po tvom mišljenju najbolja desetka svih vremena?
- Bez obzira što ne nosi broj 10 za mene je Stiven Džerard igrač broj jedan. Što se tiče legendardnih desetki mislim da je to Zinedin Zidan koji je u reprezentaciji nosio taj broj, uz njega sam odrastao.
- Voleo bih da zaigram na "Enfildu", nije bitno kada. Za šest, sedam ili petnaest godina, samo da budem tamo. Interesuje me i kako je to igrati protiv Barselone. Pre neki dan u klubu smo pričali kako bi izgledao susret Rada i Barse. Na Banjici, ukoliko bi padala kiša možda bi i uspeli da se provučemo, ali na "Nou Kampu" se sigurno ne bi lepo proveli.
Reprezentacija Srbije propustiće još jednu veliku fudbalsku smotru. Za koga ćeš navijati u Brazilu i po tvom mišljenju koja reprezentacija bi mogla da priredi iznenađenje?
- Kao i na svim dosadašnjem prvenstvima navijaću za Italiju. Od početka kvalifikacija pratio sam reprezentaciju Bosne, mnogo mi se dopao način na koji igraju i voleo bi da baš oni naprave iznenađenje. S obzirom na konkurenciju veliko iznenađenje za mene bi bilo i plasman Italije u samu završnicu takmičenja.
