Antarktička mušica: Podnosi zamrzavanje i Sunčevo zračenje

Jedva veća od buve, ova beskrilna bubica provodi veći deo svog dvogodišnjeg života u stadijumu larve zamrznuta u antarktičkom ledu, da bi se potom, tokom deset dana, parila i polagala jaja, i ubrzo zatim uginula.

Osim što bez problema podnosi zamrzavanje i intenzivno ultraljubičasto zračenje Sunca, antarktička mušica može da izgubi i do 70 odsto telesne vode. Većina životinja ne može da preživi pri gubitku većem od 20 odsto.

- Malo je koja životinja ovako žilava - navode istraživači sa Državnog univerziteta u Vašingtonu koji su učestvovali u projektu sekvensiranja genoma antarktičke mušice.

Ono što je tim naučnika otkrio ne malo ih je iznenadilo: genom mušice bio je dosad najmanji koji je proučavan kod insekata.

- Sasvim je sićušan. To nas je veoma iznenadilo - rekla je biolog Džoana Keli, jedan od autora studije.

Prethodnim istraživanjima je uočeno da životinje koje žive u ekstremno hladnim sredinama imaju veliki genom, iz čega su naučnici zaključili da je to posledica evolutivne prilagodljivosti.

Genom ove mušice, medjutim, ima svega 99 mliona baznih parova, za razliku od telesne vaši koja ima 105 miliona ili čoveka koji ima 3,2 milijarde baznih parova.

Mušica, čije je naučno ime Belgica antarctica, nema mnogo nekodirajućeg DNK koji poseduju svi insekti, ali zato ima sličan broj funkcionalnih gena kao i muva - oko 13.500.

Mušica je jedina kopnena endemska životinja na Antarktiku, najužnijem kontinentu koji je pre oko 33 miliona godina postao hladan, negostoprimljiv pustinjski predeo.

Belgica antarctica se hrani bakterijama, algama i otpadom bogatim azotom koji proizvode pingvini i nema nijednog predatora.

Rezultati istraživanja su objavljeni u naučnom časopisu "Nature Communications".