Антарктичка мушица: Подноси замрзавање и Сунчево зрачење

Једва већа од буве, ова бескрилна бубица проводи већи део свог двогодишњег живота у стадијуму ларве замрзнута у антарктичком леду, да би се потом, током десет дана, парила и полагала јаја, и убрзо затим угинула.

Осим што без проблема подноси замрзавање и интензивно ултраљубичасто зрачење Сунца, антарктичка мушица може да изгуби и до 70 одсто телесне воде. Већина животиња не може да преживи при губитку већем од 20 одсто.

- Мало је која животиња овако жилава - наводе истраживачи са Државног универзитета у Вашингтону који су учествовали у пројекту секвенсирања генома антарктичке мушице.

Оно што је тим научника открио не мало их је изненадило: геном мушице био је досад најмањи који је проучаван код инсеката.

- Сасвим је сићушан. То нас је веома изненадило - рекла је биолог Џоана Кели, један од аутора студије.

Претходним истраживањима је уочено да животиње које живе у екстремно хладним срединама имају велики геном, из чега су научници закључили да је то последица еволутивне прилагодљивости.

Геном ове мушице, међутим, има свега 99 млиона базних парова, за разлику од телесне ваши која има 105 милиона или човека који има 3,2 милијарде базних парова.

Мушица, чије је научно име Белгица антарцтица, нема много некодирајућег ДНК који поседују сви инсекти, али зато има сличан број функционалних гена као и мува - око 13.500.

Мушица је једина копнена ендемска животиња на Антарктику, најужнијем континенту који је пре око 33 милиона година постао хладан, негостопримљив пустињски предео.

Белгица антарцтица се храни бактеријама, алгама и отпадом богатим азотом који производе пингвини и нема ниједног предатора.

Резултати истраживања су објављени у научном часопису "Натуре Communications".