Austrijska privreda u znaku Hypo Alpe Adrie

Restrukturiranje Hypo banke, njena rekapitalizacija i mogući gubici usled prodaje mreže banaka u jugoistočnoj Evropi, u visini do četiri milijarde evra, predstavljaju teret za mastrišku gornju granicu deficita u tekućoj godini, navodi se u izveštaju.

Formiranje društva za restrukturiranje Hypo banke razlog je što će sveukupni deficit porasti na 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) a stopa zaduženosti na 79,2 odsto BDP-a.

Planirano smanjenje stope zaduženosti u periodu od 2015. do 2018. godine na oko 71,5 odsto zavisiće od razvoja društva za restrukturiranje banke.

Sveukupni privredni izgledi, kako se navodi u izveštaju, poboljšali su se u poređenju sa ranijim godinama. Tako će, kako se ističe, evrozona ove godine prvi put nakon dve godine rasti. Austrijska privreda se, navodi vlada, ponovo bolje razvijala od evrozone.

Nakon rasta bruto domaćeg proizvoda za 0,3 odsto prošle godine, ove godine se prognozira dalji rast, kao i snažniji rast iduće godine.

Naime, ekonomski institut Wifo prognozira rast u tekućoj godini za 1,4 odsto, a HIS za 1,5 odsto, dok oba instituta za iduću godinu prognoziraju rast u visini od 1,7, odnosno 1,9 odsto.

"Međunarona konkurencija postaje sve oštrija, svetsko ekonomsko okruženje ostaje teško, zbog čega moramo stalno da poboljšavamo uslove za austrijsku privredu i da podržavamo preduzeća kao partner u izgradnji konkurentnosti", poručuje ministar privrede, Rajnhold Miterlener.

Šef instituta IHS, Kristian Kojšnig, konstatovao je u ekonomskom izveštaju da su problemi sve brojniji, ukazujući da je zbog mnogih oblasti, od poreskog sistema, preko penzionog sistema, i nezaposlenosti, konkurentnost privrede ugrožena.

Kojšnig je pozvao vladu na štednju, kako bi budžetska sredstva mogla da se oslobode za investicije.

Predsednik Fiskalnog saveta, Bernhard Felderer, ocenio je da su prednosti koje je Austrija koristila od otvaranja istoka bar privremeno nestale. Austrijski rast neće, kao što je bilo uobičajeno od kraja 80-tih godina, u proseku iznositi pola odsto iznad nemačkog, smatra on i dodaje da predstoji sve veća međunarodna borba za investicije

"Austrijska privreda će morati znatno da uloži napore kako bi sprečila zaostajanje zemlje", naglasio je Felderer.

Bivši evropski komesar, Oli Ren, u svom prilogu ovom izveštaju, ocenjuje da je privredni oporavak Evrope i dalje slab. "I pored reformskih uspeha, nema povoda za zadovoljstvo", poručuje on.

Na drugoj strani, generalni sekretar OECD, Angel Guria, insistira na sporazumu o slobodnoj trgovini između SAD i EU, bez da je imenovao ovaj dogovor.

"Kako bi se proizvodnja i radna mesta podstakli potrebno je ukloniti barijere u domaćoj i međunarodnoj borbi, kako u industrijskim tako i nadolazećim zemljama. Samo tako se može iskorisiti najbolje iz globalizacije", poručio je on.