BAKA U ŠOKU: Ćerka mi nije rekla da se porodila, a bebu dali na usvajanje

Teška rastava

- Izvan sebe sam. Jednostavno ne mogu poverovati da je to moguće i da se tako nešto može dogoditi - kaže baka Maja koja zbog zaštite kćeri i deteta ne želi otkriti identitet. Radi se o 43-godišnjakinji zaposlenoj u jednoj državnoj firmi s pristojnim primanjima, koja živi s majkom i sinom tinejdžerom u vlastitom stanu od 90 kvadrata te je, kaže, u svakom smislu sposobna brinuti se o unučetu.

Maja se razvela 2007. godine, kad joj je kći imala 12, a sin dve godine manje. Sin je nastavio živeti s ocem, a ćerka s majkom. S ćerkinim ulaskom u pubertet i polaskom u srednju školu počeli su problemi.

- U 2. srednje počelo je s markiranjem, slabim ocenama, bahaćenjem, inatom. Videla sam da je sve krenulo loše i odlučila uzeti stvari u svoje ruke. Njena razredna mi je puno pomogla. Svaka dva dana išla sam u školu, uključili su se psiholog i pedagog, i uspeli smo izvući drugi razred - priča Maja. Mesec dana nakon početka nastave u trećem razredu - opet raspad sistema.

Sukob s ćerkom

- Ništa nije davalo rezultata - ni razgovori, ni stručna pomoć, ni molbe, ni pretnje. Jedan dan me pozvala razrednica i rekla mi da diže ruke i da će je morati izbaciti iz škole. Pomutilo mi se u glavi, više nisam znala što da radim, gde da idem, kome da se obratim - priča Maja.

Kad je došla kući, gadno se posvađala s ćerkom. Pale su teške reči s obe strane.

- Potpuno sam izgubila živce i ispljuskala sam je. Opalila sam joj nekoliko šamara. Da mogu vratiti vreme, vratila bih. Ali ne mogu. Kad sam je videla onakvu, krvarila joj je usnica jer sam je verovatno ogrebala prstenom, došlo mi je da iskočim iz kože. Izvinila sam joj se - priča Maja.

Drugi dan njena ćerka je otišla kod školskog lekara i prijavila majku za nasilje. Maja je bila na Prekršajnom sudu i platila kaznu.

- Priznala sam krivicu. Ja sam to učinila. Sudija je rekla da sve razumije pa sam kažnjena minimalnom kaznom od 2000 kuna – priča Maja.

Međutim, toga dana njena se ćerka nije vratila kući. Pokupila je stvari i otišla živeti kod oca, s kojim je do tada odbijala svaki kontakt, piše Jutarnji. U međuvremenu se sin doselio kod mame, a ćerka je ostala kod oca. I sudski su promenili odluku o tome s kojim će roditeljem koje dete živeti. Ćerka je više nije želela videti.

A onda je u proljeće 2014. godine na Majinu adresu stigla zdravstvena knjižica s njenim prezimenom i nepoznatim imenom. Mislila je da je neka greška i nije o tome puno razmišljala. Pravi šok usledio je mesec dana kasnije kad joj je prišla poznanica i rsrdačno joj čestitala što je postala - baka!

Šokantan susret

- Jedva sam se održala na nogama. Moja ćerka je rodila, a ja to ne znam. Tlo mi je izmaknulo pod nogama. Ni ona, ni bivši muž nisu mi ništa javili - priča Maja. Istog je dana saznala da je ćerka još tokom trudnoće odlučila da će dete dati na usvajanje kao i da je dete iz porodilišta pravo otišlo u dom za decu.

Izvan sebe, počela je obijati vrata svih mogućih institucija, ali ostajala su zatvorena. U nadležnom centru za socijalnu rad su joj rekli da je - došla prekasno jer su svi rokovi za žalbu već prošli te da ona nije - stranka u postupku.

Šta ako joj bude žao?

- Pa kako je to moguće? Bili su iznenađeni što sam uopšte došla uz opasku “Vi to niste trebali ni saznati”. Kad su videli jedva punoletnu devojčicu s nizom problema, nije li normalno da provere ima li podršku nekoga od porodice i ima li nekoga ko joj može pomoći? Jer ona ne može znati što znači odreći se deteta i svakog dana svog života pitati se gde je i s kim je.

Ne može to znati jer ona je dete. Za par godina smiriće se, sabrati, može postati dobra majka. U burnim je, ludim godinama, ali i one će proći - kaže baka.

Nema, kaže, institucije u kojoj nije bila, međutim nije mogla ni saznati gde je dete i što se s detetom događa. Pretpostavlja da je prekršajna presuda glavni razlog što je centar nije uzeo u obzir.

- Ako je to njima dokaz da zlostavljam decu pa da me zbog toga ni ne obaveste da mi unuče daju na usvajanje, kako nisu ni proverili kako je mojem maloletnom sinu koji živi sa mnom - pita se Maja.

S ovim je slučajem upoznato i Ministarstvo socijalne politike i mladih.

- Čekamo punu dokumentaciju. Iz kraćeg izveštaja koje smo primili proizlazi da je zakonska norma ispunjena, no treba utvrditi je li odluka donesena u skladu s najboljom praksom i je li vođena najboljim interesom i dobrobiti deteta i vrlo mlade majke - kažu u Ministarstvu.

Kako Jutarnji saznaje, postoji niz otvorenih pitanja: zašto centar nije kontaktirao baku ili tna osnovu čega je zaključio da je davanje deteta na usvojenje bolje od stručnog rada na poboljšanju odnosa bake i majke.

Tek trebaju videti što se može preduzeti ili utvrdi da je centar napravio ozbiljne propuste: dete je, naime, već s usvojiteljima.