БАКА У ШОКУ: Ћерка ми није рекла да се породила, а бебу дали на усвајање

Тешка растава

- Изван себе сам. Једноставно не могу поверовати да је то могуће и да се тако нешто може догодити - каже бака Маја која због заштите кћери и детета не жели открити идентитет. Ради се о 43-годишњакињи запосленој у једној државној фирми с пристојним примањима, која живи с мајком и сином тинејџером у властитом стану од 90 квадрата те је, каже, у сваком смислу способна бринути се о унучету.

Маја се развела 2007. године, кад јој је кћи имала 12, а син две године мање. Син је наставио живети с оцем, а ћерка с мајком. С ћеркиним уласком у пубертет и поласком у средњу школу почели су проблеми.

- У 2. средње почело је с маркирањем, слабим оценама, бахаћењем, инатом. Видела сам да је све кренуло лоше и одлучила узети ствари у своје руке. Њена разредна ми је пуно помогла. Свака два дана ишла сам у школу, укључили су се психолог и педагог, и успели смо извући други разред - прича Маја. Месец дана након почетка наставе у трећем разреду - опет распад система.

Сукоб с ћерком

- Ништа није давало резултата - ни разговори, ни стручна помоћ, ни молбе, ни претње. Један дан ме позвала разредница и рекла ми да диже руке и да ће је морати избацити из школе. Помутило ми се у глави, више нисам знала што да радим, где да идем, коме да се обратим - прича Маја.

Кад је дошла кући, гадно се посвађала с ћерком. Пале су тешке речи с обе стране.

- Потпуно сам изгубила живце и испљускала сам је. Опалила сам јој неколико шамара. Да могу вратити време, вратила бих. Али не могу. Кад сам је видела онакву, крварила јој је усница јер сам је вероватно огребала прстеном, дошло ми је да искочим из коже. Извинила сам јој се - прича Маја.

Други дан њена ћерка је отишла код школског лекара и пријавила мајку за насиље. Маја је била на Прекршајном суду и платила казну.

- Признала сам кривицу. Ја сам то учинила. Судија је рекла да све разумије па сам кажњена минималном казном од 2000 куна – прича Маја.

Међутим, тога дана њена се ћерка није вратила кући. Покупила је ствари и отишла живети код оца, с којим је до тада одбијала сваки контакт, пише Јутарњи. У међувремену се син доселио код маме, а ћерка је остала код оца. И судски су променили одлуку о томе с којим ће родитељем које дете живети. Ћерка је више није желела видети.

А онда је у прољеће 2014. године на Мајину адресу стигла здравствена књижица с њеним презименом и непознатим именом. Мислила је да је нека грешка и није о томе пуно размишљала. Прави шок уследио је месец дана касније кад јој је пришла познаница и рсрдачно јој честитала што је постала - бака!

Шокантан сусрет

- Једва сам се одржала на ногама. Моја ћерка је родила, а ја то не знам. Тло ми је измакнуло под ногама. Ни она, ни бивши муж нису ми ништа јавили - прича Маја. Истог је дана сазнала да је ћерка још током трудноће одлучила да ће дете дати на усвајање као и да је дете из породилишта право отишло у дом за децу.

Изван себе, почела је обијати врата свих могућих институција, али остајала су затворена. У надлежном центру за социјалну рад су јој рекли да је - дошла прекасно јер су сви рокови за жалбу већ прошли те да она није - странка у поступку.

Шта ако јој буде жао?

- Па како је то могуће? Били су изненађени што сам уопште дошла уз опаску “Ви то нисте требали ни сазнати”. Кад су видели једва пунолетну девојчицу с низом проблема, није ли нормално да провере има ли подршку некога од породице и има ли некога ко јој може помоћи? Јер она не може знати што значи одрећи се детета и сваког дана свог живота питати се где је и с ким је.

Не може то знати јер она је дете. За пар година смириће се, сабрати, може постати добра мајка. У бурним је, лудим годинама, али и оне ће проћи - каже бака.

Нема, каже, институције у којој није била, међутим није могла ни сазнати где је дете и што се с дететом догађа. Претпоставља да је прекршајна пресуда главни разлог што је центар није узео у обзир.

- Ако је то њима доказ да злостављам децу па да ме због тога ни не обавесте да ми унуче дају на усвајање, како нису ни проверили како је мојем малолетном сину који живи са мном - пита се Маја.

С овим је случајем упознато и Министарство социјалне политике и младих.

- Чекамо пуну документацију. Из краћег извештаја које смо примили произлази да је законска норма испуњена, но треба утврдити је ли одлука донесена у складу с најбољом праксом и је ли вођена најбољим интересом и добробити детета и врло младе мајке - кажу у Министарству.

Како Јутарњи сазнаје, постоји низ отворених питања: зашто центар није контактирао баку или тна основу чега је закључио да је давање детета на усвојење боље од стручног рада на побољшању односа баке и мајке.

Тек требају видети што се може предузети или утврди да је центар направио озбиљне пропусте: дете је, наиме, већ с усвојитељима.