Bakšiš ili mito?
Bakšiš (turski bahşiş) je najčešće mala količina novca koja se u znak zahvalnosti ili kao nagrada daje nekome za kvalitetno obavljenu uslugu. Bakšiš se daje konobarima, taksistima, nosačima, personalu po hotelima, ali ukoliko bi se novac dao lekaru ili novinaru, političaru ili advokatu, to bi se već smatralo mitom. Gde je granica, i da li bakšiš može postati mito?
"Svi konobari najviše vole leto, jer tada ima najviše posla, najviše turista, a samim tim i najviše bakšiša. Leti nam plata nije ni potrebna, jer smo dnevno uzimali po nekoliko hiljada dinara, posebno petkom i subotom uveče. Za te smene smo se uvek otimali", priča M.M. (36) bivši konobar jednog italijanskog restorana u prestonici.
Sa jedne strane bakšiš je stvar opšte kulture, a drugo najbolje pokazuje retoričko pitanje: Zašto bih davao bakšiš nekome ko samo obavlja svoj posao? Uz dodatak: “I ja radim svaki dan, pa mi niko ne ostavlja bakšiš”!
U Srbiji je ovakav vid nagrađivanja isključivo stvar običajnog prava, nije propisan Zakonom, a u proseku iznosi oko desetak odsto od računa.
“Bakšiš nije regulisan nijednim zakonom kod nas, a nije mi poznato da je bilo pokušaja da se taj institut reguliše. Mislim da nema ni potrebe za tim, jer u njemu nema ničega protivpravnog, a ni suprotnog javnom poretku i moralu. U SAD-u je bakšiš regulisan kroz običaj i praksu, te je opšte poznato da konobaru pripada oko 12% od ukupnog računa, što se njima računa kao deo plate”, za Srbija Danas objasnio je pravnik N.P., i dodao da se treba razlikovati bakšiš od mita. “Mito se ispoljava kroz davanje i primanje mita i on je regulisan Krivičnim zakonikom. Prosto rečeno, primanje mita znači da SLUŽBENO LICE traži od nekoga neku korist ili poklon da bi u okviru svojih službenih dužnosti uradilo nešto što ne bi smelo da uradi ili da ne uradi nešto što bi moralo.
Znači, mito se odnosi na radnje SLUŽBENIH LICA, a konobari, sobarice, novinari, advokati i lekari nisu službena lica i te radnje (pozitivne ili negativne) službenih lica se preduzimaju pošto se dobije neka korist ili poklon. Zato, bakšiš nema nikakve veze sa mitom.”
Konobar D.K. je istakao da je njemu najbitinija sama dobra volja i želja gosta da časti bez obzira o kom iznosu je reč i koji može zavisiti od više navedenih faktora. On smatra da to i dalje treba ostati stvar izbora samog gosta i da se to ne može smatrati mitom.
"Dajem bakšiš onda kada vidim da je usluga dobra i brza, a konobar ljubazan. Ipak, kada vidim da stalno leti oko mene, tako da ne mogu na miru da pričam sa prijateljima, namerno ne ostavim ništa. Bakšiš je ipak moj izbor." kaže N.A iz Beograda.
