Balfurova deklaracija: 117 reči koje su zakrvile Arape i Jevreje
Treće godine rata ministar spoljnih dela britanske vlade potpisao je dokument kojim je obećana država jevrejskom narodu u Palestini. Svesno ili ne, njegov je potez posejao seme razdora između dva naroda koji i dan danas rađa krvave plodove.
Nadali su se svi učesnici Velikog rata da će do prvog Božića sve biti gotovo, a umesto toga dobili su tri godine klanja, bojnih otrova, doživotnih invaliditeta, domova zavijenih u crno, naselja razorenih da se nikad ne oporave.
Iako su pridobile Italiju, zemlje Antante nisu uspevale da slome otpor Centralnih sila. Sa druge strane, Nemačka, Austro-ugarska i njihovi pomačagi nisu uspevali da kapitalizuju revoluciju u Rusiji i prevagnu u sukobu sa Francuskom i Velikom Britanijom.
U pokušaju da se dokopaju Dardanela i Bosfora i olakšaju slanje zaliha Rusima, Velika Britanija i njene kolonijalne trupe pretrpele su strahovit poraz u boju kod Galipolja (25. april 1915. - 9. januar 1916.) od Osmanskog carstva. Mustafa Kemal postao je nada Turcima, a Velika Britanija je spremala osvetu.
U nameri da oslabi inače krhku imperiju sa Bosfora, London je stupio u agitaciju među Arapima, koji su u velikoj meri bili pod vlašću Stambola. Obećana im je samostalnost i sve teritorije od Tavorskih planina na jugu današnje Turske do Indijskog okeana.
Arapi su obećanja isporučena delom i preko Tomasa Edvarda Lorensa (u istoimenom filmu iz 1962. tumači ga Piter O'Tul), ali namere da se ona ispoštuju do poslednjeg slova nije nikada bilo. Osnovni cilj je bio oslabiti Turke, a više vekova pokoreni Arapi bili su samo sredstvo.
Haim Vajcman bio je uspešan u animiranju britanskog visokog društva za jevrejsku stvar i jedan je od onih koji je imao uticaj na pismo (slika pored) lorda Balfura, britanskog ministra spoljnih dela, koji je lordu Rotšildu, bankarskoj alfi i omegi tadašnjeg sveta, 2. novembra 1917, izrazio podršku osnivanju jevrejske države u Palestini:
"Dragi lorde Rotšilde,
Imam veliko zadovoljstvo da u ime vlade Njegovog veličanstva prenesem sledeću deklaraciju o podršci jevrejskim cionističkim aspiracijama koje su bile podnete kabinetu i od njega odobrene.
Vlada Njegovog veličanstva gleda sa blagonaklonošću na stvaranje nacionalnog ognjišta u Palestini za jevrejski narod i uložiće najveće napore kako bi olakšala postizanje tog cilja pri čemu treba jasno razumeti da neće biti učinjeno ništa što bi moglo kršiti građanska i verska prava postojećih nejevrejskih zajednica u Palestini, ili prava i politički položaj koji Jevreji uživaju u ma kojoj drugoj zemlji. Bio bih Vam zahvalan ako biste ovom deklaracijom upoznali cionističku deklaraciju."
Istodobno sa manipulacijom nad narodom koji je kasnije Sajs-Pikotovim dogovorom izdeljen u sijaset država, Britanija je igrala igru i sa Jevrejima. Razlozi za podršku cionizmu (jevrejskom pokretu koji je tražio način da ovom narodu obezbedi državu) su višestruki:
Haim Vajcman je Britance zadužio tako što je omogućio da sintetički prave aceton koji im je trebao kao podsticajno sredstvo za ubrzanje ispaljenih granata i municije, a koji im je ponestao tokom rata.
1) dodvoriti se Amerikancima koji su bili za opciju sklapanja mira bez poniženja druge strane, pošto su ključni savetnici predsednika Vudroa Vilsona bili Jevreji,
2) dodvoriti se Rusima, pokušati ih vratiti u rat - ciljajući na jevrejsku žicu (Lav Trocki bio je Jevrejin),
3) pridobiti bogate Jevreje u trenutku kada je novac postao preko potreban, ali i pridobiti jevrejsku populaciju koja je živela na prostoru zemalja Centralnog ugovora.
Na slici: promena poseda nad palestinskim tlom 1917-2012. Napomena: 1945. Jevreji su posedovali samo 6% teritorije, a UN su 1947. predložile raspodelu koja nije bila u saglasju sa tim podatkom.
Odmah posle rata Britanija i Francuska su podelile između sebe arapske zemlje van Arabijskog poluostrva, odrubivši glavu obećanju Arapima datom. Društvo naroda poverilo je Palestinu Britaniji pod nadzor, pa je broj Jevreja na tom prostoru porastao sa 56.ooo na 84.ooo, da bi 1941. dospeo do cifre od 529.ooo.
Iako je malo nedostajalo da se od pomaganja cionizmu odustane pred Drugi svetski rat, masovno stradanje Jevreja od užasa koje su im priredili nacisti sačuvalo je njihovu agitaciju od neuspeha. U trenutku kada je Izrael nastao u Palestini je živelo oko 6oo.ooo Jevreja i skoro 1.4oo.ooo Arapa.
I dok je Rezolucija 181 Ujedinjenih nacija o stvaranju države Palestine i države Izrael ostvarena u delu koji se odnosi na Jevreje, onaj deo koji se odnosi na Palestince - nije. Usledili su ratovi sa Arapima, dve intifade i nebrojene žrtve.
Zanimljivo, prva zemlja koja je podržala Balfurovu deklaraciju, a time i težnju jevrejskog naroda da posle dve hiljade godina izgona povrate državu, bila je Srbija. To je zasluga srpkog Jevreja Sefarda Davida Albale koji je, dobivši dozvolu od Nikole Pašića, na taj način hteo da privuče simpatije jevrejske zajednice, ali i da izbori novčanu pomoć za Srbiju.
Pogledajte još:
I posle smrti - put: Sudbina srpskih ratnih zarobljenika iz Holandije
MIT O LONDONSKOM UGOVORU: Da li nam je nuđena Velika Srbija?
Stripom kroz Veliki rat
