Birman mačka: Burmanska svetica
Ova zagonetna životinja, birman mačka je takođe poznata kao sveta mačka Burme, iako nema nikakve veze sa burmanskom mačkom.
Sa svojim telom blede boje, tamnim oznakama i dugom dlakom, birman mačka ipak liči na tzv. colourpoint (sijamski uzorak krzna) dugodlaku mačku (himalajska persijska mačka u SAD-u) ako se izuzme jedna upadljiva karakteristika - bele rukavice na šapama birman mačke, koje su možda posledica recesivnog gena iako je romantična priča o poreklu birman mačke daleko zabavnija.
Legenda kaže da su, pre razdoblja Bude, narodi Kmera u jugoistočnoj Aziji gradili prekrasne hramove u čast svojih bogova, posebno boga Song-Hyo i boginje Tsun-Kyan-Kse. Zlatan kip boginje, sa safirnim očima, nalazio se u hramu Lao-Tsun, a čuvalo ga je 100 potpuno belih mačaka.
Jedna od tih mačaka zvala se Sinh, prijateljica starog sveštenika po imenu Mun-Ha - čiju je srebrno-belu bradu navodno ispleo sam bog Song-Hyo. Jedne noći su strani osvajači napali hram i ubili sveštenika Mun-Ha dok je klečao pred kipom boginje. Sinh je odmah skočila na telo svoga gospodara i okrenula se prema boginji. Duša sveštenika ušla je u mačku, a dok se to događalo, njene su oči postale jednako safirno plave kao i oči boginje. Lice, uši i noge mačke dobile su boju plodnoga tla - osim šapa koje su ostale čisto bele jer su, prema legendi, dotakle sveštenikovu bradu (na zadnjim šapama birman mačke bele „čizme“ se pružaju uz zadnji deo skočnog zgloba).
Preobraženje je zapanjilo druge sveštenike, pa su skupili hrabrost i odbili napad osvajača. Sedam dana kasnije, Sinh je uginula i sa sobom u raj odnela dušu sveštenika Mun-Ha. No, idućeg jutra su se sve ostale bele mačke u hramu takođe preobrazile, a od tada sveštenici su štitili svete zlatne mačke, verujući da one čuvaju duše njihove pokojne braće.
Francuski uzgajivači su dvadesetih godina 20. veka doveli birman mačku u Evropu. Prve birman mačke u Francuskoj navodno su bile dar sveštenika novog hrama Lao-Tsun u planinama Tibeta. U Francusku su poslane dve mačke od kojih je jedna - mužjak - uginula na putovanju.
Međutim, ženka je bila skotna i tako postala utemeljitelj birman pasmine u Evropi. Manje romantična verzija o poreklu birman mačke kaže da je to pasmina koja je stvorena u Francuskoj parenjem sijamskih i dugodlakih crnih i belih mačaka, piše "Životinje.rs". Snažna mačka, zbijenog tela, čvrstih nogu i velikih, okruglih šapa, birman mačka je veoma blage naravi i izrazito inteligentna. Njena dlaka nije onako pahuljaste teksture kao kod himalajske mačke, već više svilenkasta - slična onoj kod turske angora mačke po dužini i teksturi.
Tokom zimskih meseci jasno se vidi griva oko vrata. Za mnoge su ljubitelje na birman mački najlepše oči, koje su gotovo okrugle, neznatno iskošene i prekrasne safirno plave boje.
Birman mačke sa crnim i plavim oznakama bile su originalne boje pasmine koju su Francuzi predstavili dvadesetih godina 20. veka, a neki smatraju da su to jedine prave boje te pasmine, iako su uzgajivači uveli oznake drugih boja, uključujući čokoladnu i ljubičastu (gde su oznake ružičasto sive, čemu odgovara boja nosa), crvenu (plamen), kornjačastu i prugastu, pri čemu se jasno moraju videti znakovi „mrštenja“ između očiju i svetlije „naočare“, te takođe mrlje na obrazima, prugaste noge i rep obavijen prstenovima. Nadalje, u SAD-u su neki uzgajivači stvorili kratkodlake mačke sa birman uzorcima, poznate kao snowshoe mačke ili silver laces.
