Бирман мачка: Бурманска светица
Ова загонетна животиња, бирман мачка је такође позната као света мачка Бурме, иако нема никакве везе са бурманском мачком.
Са својим телом бледе боје, тамним ознакама и дугом длаком, бирман мачка ипак личи на тзв. цолоурпоинт (сијамски узорак крзна) дугодлаку мачку (хималајска персијска мачка у САД-у) ако се изузме једна упадљива карактеристика - беле рукавице на шапама бирман мачке, које су можда последица рецесивног гена иако је романтична прича о пореклу бирман мачке далеко забавнија.
Легенда каже да су, пре раздобља Буде, народи Кмера у југоисточној Азији градили прекрасне храмове у част својих богова, посебно бога Song-Hyo и богиње Tsun-Kyan-Kse. Златан кип богиње, са сафирним очима, налазио се у храму Лао-Тсун, а чувало га је 100 потпуно белих мачака.
Једна од тих мачака звала се Синх, пријатељица старог свештеника по имену Мун-Ха - чију је сребрно-белу браду наводно исплео сам бог Song-Hyo. Једне ноћи су страни освајачи напали храм и убили свештеника Мун-Ха док је клечао пред кипом богиње. Синх је одмах скочила на тело свога господара и окренула се према богињи. Душа свештеника ушла је у мачку, а док се то догађало, њене су очи постале једнако сафирно плаве као и очи богиње. Лице, уши и ноге мачке добиле су боју плоднога тла - осим шапа које су остале чисто беле јер су, према легенди, дотакле свештеникову браду (на задњим шапама бирман мачке беле „чизме“ се пружају уз задњи део скочног зглоба).
Преображење је запањило друге свештенике, па су скупили храброст и одбили напад освајача. Седам дана касније, Синх је угинула и са собом у рај однела душу свештеника Мун-Ха. Но, идућег јутра су се све остале беле мачке у храму такође преобразиле, а од тада свештеници су штитили свете златне мачке, верујући да оне чувају душе њихове покојне браће.
Француски узгајивачи су двадесетих година 20. века довели бирман мачку у Европу. Прве бирман мачке у Француској наводно су биле дар свештеника новог храма Лао-Тсун у планинама Тибета. У Француску су послане две мачке од којих је једна - мужјак - угинула на путовању.
Међутим, женка је била скотна и тако постала утемељитељ бирман пасмине у Европи. Мање романтична верзија о пореклу бирман мачке каже да је то пасмина која је створена у Француској парењем сијамских и дугодлаких црних и белих мачака, пише "Životinje.rs". Снажна мачка, збијеног тела, чврстих ногу и великих, округлих шапа, бирман мачка је веома благе нарави и изразито интелигентна. Њена длака није онако пахуљасте текстуре као код хималајске мачке, већ више свиленкаста - слична оној код турске ангора мачке по дужини и текстури.
Током зимских месеци јасно се види грива око врата. За многе су љубитеље на бирман мачки најлепше очи, које су готово округле, незнатно искошене и прекрасне сафирно плаве боје.
Бирман мачке са црним и плавим ознакама биле су оригиналне боје пасмине коју су Французи представили двадесетих година 20. века, а неки сматрају да су то једине праве боје те пасмине, иако су узгајивачи увели ознаке других боја, укључујући чоколадну и љубичасту (где су ознаке ружичасто сиве, чему одговара боја носа), црвену (пламен), корњачасту и пругасту, при чему се јасно морају видети знакови „мрштења“ између очију и светлије „наочаре“, те такође мрље на образима, пругасте ноге и реп обавијен прстеновима. Надаље, у САД-у су неки узгајивачи створили краткодлаке мачке са бирман узорцима, познате као snowshoe мачке или силвер лацес.
