BITI ILI NE BITI: Najteža bitka za Siriju počinje u Ženevi (FOTO)
Posle pet godina rata, Sirija nikada nije bila bliža miru. Ipak, pojedini sile bi radije videle da se rat u ovom napaćenoj državi nastavi.
Posle istorijske odluke u SB UN 18. decembra, pet stalnih članica jednoglasno je usvojilo rezoluciju koja poziva na prekid vatre i političko rešenje u Siriji. Više o tome pročitajte OVDE.
U usvojenom tekstu rezolucije tražilo se od UN da sazovu formalne razgovore o prelaznoj vladi između sirijske vlade i opozicije. I posle nešto više od mesec dana, prvi sastanak dve strane počeće danas u Ženevi, a sa njim i šestomesečna bitka za mir u ratom razorenoj Siriji.
Između dve vatre
Da će pregovori biti teški govori i činjenica da su pregovori prvo bili zakazani za ponedeljak 25. januara, ali su odloženi zbog, kako je saopštio Specijalni izaslanik UN za Siriju Stefan de Mistura, "blokade" u vezi sa sastavom izaslanstava.
Naime, Misura se već nekoliko nedelja nalazi pod ogromnim pritiskom američkog državnog sekretara Džona Kerija, a time i kontra-pritiska njegovog ruskog kolege Sergeja Lavrova.
Kako naknadno saznajemo, tačka sporenja bilo je insistiranje SAD, Saudijske Arabije i Turske da u pregovorima učestvuju predstavnici terorističkih grupa "Anrar al Šam" (koju čine bivši članovi Al Kaide) i "Armije islama" (šire organizacije kojoj pripadaju i militanti Al Nusre) – dakle, teroristi koje američka strana ne doživljava kao teroriste. Istovremeno, Saudijci i Turci (uz tihu podršku Amerike) protive se učestvovanju sirijskih Kurda u pregovore.
Naravno, ovaj stav američke strane je naišao na oštru reakciju sirijske strane - Rusije i Irana - ali, očigledno je da je do nekakvog kompromisa po ovom pitanju došlo, jer je do sastanka došlo. Ipak, to samo demonstrira koliko dijametralno suprotne stavove o budućnosti Sirije imaju dve strane, a svaki od njih može ozbiljno da naškodi daljem toku pregovora.
US denies taking control of Rmeilan airstrip in Syria https://t.co/9r4cOXoVU8 [Photo courtesy: Stratfor] pic.twitter.com/xoVUAFaL2y— AJE News (@AJENews) January 22, 2016
Najvažniji izazovi koji lako mogu dovesti do prekida pregovora jesu najavljana američka kopnena intervencije u Siriji (uveliko se piše o tajnom opremanju stare piste u severnoj Siriji, koja se nalazi pod kontrolom Kurda) i zahlađene odnosa na relaciji Teheran-Rijad posle pogubljenja istaknuto šiitskog klerika od strane saudijskih vlasti.
RUSKI RECEPT: OVO će biti glavna baza američke vojske u Siriji (MAPA)
"Ruski džin" prodrmao Amerikance
U ove pregovore daleko samouverenije ulazi legitimna sirijska vlada koju podržavaju Iran i Rusija. Intervencija Moskve proteklih meseci drastično je promenila situaciju u Siriji, potiskujući terorističke grupe na svim frontovima, što je dovelo i do oslobođenjem pokrajine Latakija.
Ovi uspesi Rusije kao da su konačno probudili Amerikance koji tek sada preduzimaju aktivniju ulogu na sirijskom ratištu, iako prevode "rat protiv terorizma" u Siriji i Iraku daleko duže.
Međutim, jasno je da je današnjim početkom pregovora započet jedan dug i mukotrpan proces na putu ka rešavanju sirijskog konflikta. Očekivati istorijske kompromise već prvog dana su puste želje, a s obzirom koliko faktora radi protiv održavanja ovih pregovora, biće pravo čudo da se oni nastave tokom narednih šest meseci bez prekidanja.
Na dnevnom redu današnjih pregovora biće smernice koje je još u decembru 2015. pripremio SB UN i u kojima se predviđaju rasprave o primirju, uspostavljanje prelazne vlade u roku od šest meseci i izbori za 18 meseci.
- Neće biti svečanog otvarenja - rekao je Mistura i dodao da će učesnici najpre razgovarati o primirju i o humanitarnoj pomoći.
- Svaki izgubljeni dan izgubljen je za primirje i za humanitarnu pomoć - poručio je izaslanik UN-a.