Bitka u Helgolandskom zalivu
Bitka u Helgolandskom zalivu je bila pomorska bitka u Prvom svetskom ratu. Borba je vođena u petak 28. avgusta 1914. godine između britanske i nemačke mornarice kraj severozapadne obale Nemačke. U toj bici je pobedila britanska mornarica potopivši 3 nemačke lake krstarice i 1 torpedni čamac.
Odmah po početku rata Nemačka ratna mornarica je organizovala stalnu službu predstraža i izviđanja, da bi se tako zaštitila od svake iznenadne akcije britanske flote. Najveći deo nemačkih ratnih brodova bio je smešten u bazama na dnu Helgolandskog zaliva, u lukama Vilhelmshafen i Kukshaven.
Ove jedinice su se smenjivale tako da je ulaz u Helgolandski zaliv bio pod stalnom stražom. Britanska mornarica je povremeno slala podmornice da posmatraju kretanje nemačke flote i pojedinih brodova i na temelju ovih izveštaja doznalo se za ovu stalnu stražu nemačkih lakih jedinica.
Priprema Britanaca
Britanci su odlučili da na ove nemačke snage izvrše iznenadni prepad. Očekujući da će napadom na patrolne snage privući jake površinske snage nemačke flote za ovu operaciju angažovali su 5 bojnih krstaša i oklopnih krstaša, 8 krstarica, 33 razarača i desetak podmornica.
U zoru 28. avgusta 1914. godine po maglovitom vremenu koje je dozvoljavalo vidljivost na svega 1.000 metara, jake britanske snage su uplovile u Helgolandski zaliv. Zbog magle nisu oplovile iza ostrva Silt, već su prošle direktno kroz prvu patrolnu liniju. Tog dana za podršku iza ove linije bilo je 9 razarača i 3 lake krstarice, dok se u luci Helgolanda nalazilo još 10 razarača i 8 podmornica. U 07:00 časova britanske snage su iznenada izašle iz magle u neposrednoj blizini nemačkih razarača. Videći prodor nadmoćnih britanskih sila, nemački brodovi su se počeli povlačiti javljajući preko radija o izvršenom prodoru. Ubrzo nakon 07:00 časova je bio potopljen nemački torpedni čamac V 187.
Čitava operacija se razvijala vrlo brzo i položaj brodova se stalno menjao, jer su za ovu akciju bile izabrane brze jedinice tako da su sastavi vozili preko 25 čvorova menjajući brzo i često kurs. Na prvi izveštaj o napadu isplovili su iz Helgolandske luke svi razarači, dok su isplovile samo dve podmornice. Već oko 08:00 časova ovi razarači iz Helgolanda su se sastali sa onima koji su se povlačili, ali su još uvek bili slabi da se odupru nadmoćnom protivniku.
Dolazi do oštre borbe između britanske lake krstarice „Eritjuz“, zastavnog broda komodora Tirvita, koja je predvodila kompletan britanski sastav, i nemačke lake krstarice Frauenlob. Borba se vodila na rastojanju od 5500 metara, tokom koje je nemačka krstarica postigla znatan uspeh nanevši Eritjuzi takva oštećenja da je morala da napusti borbu. Uspeh nemačke lake krstarice je veći time što je njeno glavno naoružanje bilo deset topova od 100 mm, dok je „Eritjuz“ imala još i dva topa od 150 mm.
Kada je „Eritjuz“ počela da se povlači „Frauenlob“ i „Štetin“ je nisu progonili, što ih je zapravo spasilo da ne nalete na eskadru admirala Bitija koja je bila u blizini.
Nadjačan i sa teško oštećenom krstaricom komodor Tirvit je hitno zatražio pomoć od britanskih bojnih krstaša. Oni su veoma smelo uplovili duboko u Helgolandski zaliv. Neke od ovih jedinica umalo nisu potopile sopstvene podmornice, koje su, kako je već rečeno postavile zasedu protiv nemačkih pojačanja, a nisu bile obaveštene o učestvovanju ovih svojih jedinica u operaciji. To ujedno pokazuje kako je nekada podmornicima bilo teško pod napetim uslovima da razlikuju sopstvene od protivničkih jedinica.
Pogledajte i:
Muzičari u rovovima
Grupa viceadmirala Bitija, koja se nalazila nekih 46 kilometara severnije, stigla je na poprište u 12:40 časova i potpuno iznenadila Nemce. Veća brzina i vatrena moć britanskih bojnih krstaša je potpuno odlučila bitku. Ubrzo po ulasku britanskih pojačanja bila je potopljena nemačka laka krstarica „Majnc“ posle kratke ali veoma hrabre borbe. Pred pojavom teških jedinica britanske flote nemačke lake krstrice su počele brzo da se povlače, ali su Britanci ipak uspeli da potope još dve - „Keln“ i „Ariadne“. Nakon toga sve britanske lake jedinice su se sakupile oko bojnih krstaša, pa su se Britanci bez ikakvih gubitaka, ali sa prilično oštećenim lakim snagama vratili u svoje baze.
Ishod
Veliki uspeh ove britanske akcije je posledica promišljenog plana, velike brzine i tačnosti njegovog izvršenja kao i maglovitog vremena koje je onemogućilo Nemcima da dobiju jasnu sliku o snagama protivnika koje su učestvovale u napadu, tako da su misleći da se radi samo o manjim jedinicama nisu bile poslate teške jedinice. U tom slučaju bi nemačka ratna mornarica imala verovatno znatno manje gubitke, dok bi većim gubicima bili izloženi napadači.
Nemački bojni krstaši usidreni u reci Jadeu, udaljeni samo 60 milja nisu uspeli da intervenišu zbog oseke jer nisu mogli da pređu sprud na ušću.
Nemačkoj mornarici se ovde osvetila neopreznost, jer da je odmah po izbijanju neprijateljstava položila minska polja na ulazu u Helgolandski zaliv britanska mornarica ne bi mogla da izvede ovakav prodor. Nemci su minska polja položili odmah posle ove akcije i zbog toga Britanci nisu više ni pokušavali da upadaju u Helgolandski zaliv.
