Битка у Хелголандском заливу

Одмах по почетку рата Немачка ратна морнарица је организовала сталну службу предстража и извиђања, да би се тако заштитила од сваке изненадне акције британске флоте. Највећи део немачких ратних бродова био је смештен у базама на дну Хелголандског залива, у лукама Вилхелмсхафен и Куксхавен.

Припрема Британаца

Британци су одлучили да на ове немачке снаге изврше изненадни препад. Очекујући да ће нападом на патролне снаге привући јаке површинске снаге немачке флоте за ову операцију ангажовали су 5 бојних крсташа и оклопних крсташа, 8 крстарица, 33 разарача и десетак подморница.

У зору 28. августа 1914. године по магловитом времену које је дозвољавало видљивост на свега 1.000 метара, јаке британске снаге су упловиле у Хелголандски залив. Због магле нису опловиле иза острва Силт, већ су прошле директно кроз прву патролну линију. Тог дана за подршку иза ове линије било је 9 разарача и 3 лаке крстарице, док се у луци Хелголанда налазило још 10 разарача и 8 подморница. У 07:00 часова британске снаге су изненада изашле из магле у непосредној близини немачких разарача. Видећи продор надмоћних британских сила, немачки бродови су се почели повлачити јављајући преко радија о извршеном продору. Убрзо након 07:00 часова је био потопљен немачки торпедни чамац В 187.

Читава операција се развијала врло брзо и положај бродова се стално мењао, јер су за ову акцију биле изабране брзе јединице тако да су састави возили преко 25 чворова мењајући брзо и често курс. На први извештај о нападу испловили су из Хелголандске луке сви разарачи, док су испловиле само две подморнице. Већ око 08:00 часова ови разарачи из Хелголанда су се састали са онима који су се повлачили, али су још увек били слаби да се одупру надмоћном противнику.

Долази до оштре борбе између британске лаке крстарице „Еритјуз“, заставног брода комодора Тирвита, која је предводила комплетан британски састав, и немачке лаке крстарице Фрауенлоб. Борба се водила на растојању од 5500 метара, током које је немачка крстарица постигла знатан успех наневши Еритјузи таква оштећења да је морала да напусти борбу. Успех немачке лаке крстарице је већи тиме што је њено главно наоружање било десет топова од 100 mm, док је „Еритјуз“ имала још и два топа од 150 mm.

Када је „Еритјуз“ почела да се повлачи „Фрауенлоб“ и „Штетин“ је нису прогонили, што их је заправо спасило да не налете на ескадру адмирала Битија која је била у близини.

Надјачан и са тешко оштећеном крстарицом комодор Тирвит је хитно затражио помоћ од британских бојних крсташа. Они су веома смело упловили дубоко у Хелголандски залив. Неке од ових јединица умало нису потопиле сопствене подморнице, које су, како је већ речено поставиле заседу против немачких појачања, а нису биле обавештене о учествовању ових својих јединица у операцији. То уједно показује како је некада подморницима било тешко под напетим условима да разликују сопствене од противничких јединица.

Група вицеадмирала Битија, која се налазила неких 46 километара северније, стигла је на поприште у 12:40 часова и потпуно изненадила Немце. Већа брзина и ватрена моћ британских бојних крсташа је потпуно одлучила битку. Убрзо по уласку британских појачања била је потопљена немачка лака крстарица „Мајнц“ после кратке али веома храбре борбе. Пред појавом тешких јединица британске флоте немачке лаке крстрице су почеле брзо да се повлаче, али су Британци ипак успели да потопе још две - „Келн“ и „Ариадне“. Након тога све британске лаке јединице су се сакупиле око бојних крсташа, па су се Британци без икаквих губитака, али са прилично оштећеним лаким снагама вратили у своје базе.

Исход

Велики успех ове британске акције је последица промишљеног плана, велике брзине и тачности његовог извршења као и магловитог времена које је онемогућило Немцима да добију јасну слику о снагама противника које су учествовале у нападу, тако да су мислећи да се ради само о мањим јединицама нису биле послате тешке јединице. У том случају би немачка ратна морнарица имала вероватно знатно мање губитке, док би већим губицима били изложени нападачи.

Немачкој морнарици се овде осветила неопрезност, јер да је одмах по избијању непријатељстава положила минска поља на улазу у Хелголандски залив британска морнарица не би могла да изведе овакав продор. Немци су минска поља положили одмах после ове акције и због тога Британци нису више ни покушавали да упадају у Хелголандски залив.