UČITI OD NORVEŠKE - Nisu naseli na bogatstvo, rade i štede
Norveška, iako bogata naftom, ne troši suludo novac, već ga ulaže u dalji razvoj.
Okružen planinama, smešten na obali fjorda koji oduzima dah, Bergen, drugi najveći norveški grad, čista je razglednica. Kao jedan od velikih centara naglo rastuće proizvodnje nafte i gasa, Bergen je takođe bogato mesto. Ali vrlo različit od nekog slično bogatog grada.
Nema skupih automobila sa zatamnjenim staklima, nema radnji sa dizajniranim tašnama, nema redova ispred ekskluzivnih noćnih klubova.
Dok ostale zemlje kojima je nafta “udarila u glavu” troše pare, Norveška svoj novac i dalje ulaže u razvoj. Reč je zapravo o fondu vrednom 800 milijardi dolara koji poseduje jedan odsto svetskih deonica, a dovoljno je velik da svakog građanina napravi milionerom, u norveškim krunama. U suštini je reč o gigantskoj štednoj knjižici.
A i većina Norvežana zadovoljna je s onim što ima. Prema istraživanjima njujorškog Columbia univerziteta, Norveška je jedna od najsrećnijih zemalja na svetu, prenosi BBC.
"Morali smo uložiti puno novca pre nego bi se nešto moglo potrošiti”, kaže profesor Aleksandar Cappelen, iz norveške School of Economics, objašnjavajući zašto je zemlja očigledno uspela da izbegne zamke koje sobom nosi veliko bogatstvo.
"U drugim zemljama naftu je puno lakše izvući, tako da se novac dobija odmah. Mi smo odmah bili svesni da je zarada ''na duge staze'''', kaže profesor Cappelen.
Poverenje u Vladu
Dakle, u Norveškoj nema rasipanja, uprkos bogatstvu. Zapravo, manje od četiri posto ekstra dobiti potrošeno je na projekte javne potrošnje. Postoji nekoliko razloga, zbog kojih je Norveška srećna zemlja koja uspeva da sačuva svoje bogatstvo i da odoli iskušenjima luksuznog života.
"Da bi takav sistem funkcionisao, mora postojati veliki stupanj poverenja”, kaže prof. Cappelen. "Morate imati poverenja da novac neće biti zloupotrebljen, da neće biti potrošen na način koji vam se ne sviđa!”
Norvežani imaju poverenja u svoju vlast. Kao rezultat socijaldemokratske vlasti koja poštuje ravopravnost nastalo je homogeno društvo s visokim nivoom poverenja. Na pitanje – je li Norveška bogata zbog velikog poverenja svojih građana, ili su Norvežani poverljivi jer su bogati, Aleksandar Cappelen kaže da je u pitanju oboje.
"Visok nivo poverenja olakšava ekonomski rast", odgovara profesor Škole za ekonomiju.
Ali naftni bum ima svoj skori kraj, šta posle toga?
"Norveška privreda je u vrlo dobroj situaciji. Intenzivno radimo na postupnoj smeni tokom sledećih nekoliko godina", rekla je norveška ministarka finansija Siv Jensen.
"Imali smo sporiji rast produktivnosti u poslednjih nekoliko godina, pa ova Vlada sada radi na uvođenju kompetitivnih nivoa poreza i smanjivanju birokratije kako bi se privukli ulagači! Osim toga, svesni smo da imamo veće cene od većine zemalja istog nivoa”, kaže Siv Jensen.
Poštujemo težak posao
A te cene mogu biti prilično šokantno za posetioce. U kafiću koji gleda na ribarnicu u Bergenu, kapućino košta 10 dolara. Koliko god čudno zvučalo, to za Norvežane nije preskupo, jer su cene usklađene sa platama.
Iznenaditi se može samo neobavešteni posetilac kad u supermarketu otkrije da najjeftinija testenina, hleb, sir i seckani paradajz koštaju oko 50 dolara. Ali svaki stanovnik Bergena to s lakoćom može platiti, jer se rad ceni i dobro plaća. Činjenica da nisu velike razlike između najbolje i naslabije plaćenog radnika dovodi i do toga da neki vrlo talentovani ljudi odlaze u druge zemlje gde su više plaćeni.
Norvežani ne razmišljaju o sebi kao o bogatim ljudima. Oni to ostavljaju na procenu budućnosti.
Možda svest da nafta i gas neće zauvek trajati, objašnjava polovne Volvo automobile na krivudavim ulicama Bergena, umesto Porschea ili Bentleya kakvi se voze po bogatim delovima Londona, piše BBC.
Oprez i pragmatizam, umesto poziranja, ovde su svakodnevnica. Iako postoji izvesna briga oko Bergena, kad nafte i gasa nestane, većina stanovnika sigurna je u svoju budućnost.
Studenti Škole za ekonomiju kažu da nisu zabrinuti za radna mesta, jer će “naporno raditi, pa će sigurno i dobiti posao”.
