УЧИТИ ОД НОРВЕШКЕ - Нису насели на богатство, раде и штеде

Окружен планинама, смештен на обали фјорда који одузима дах, Берген, други највећи норвешки град, чиста је разгледница. Као један од великих центара нагло растуће производње нафте и гаса, Берген је такође богато место. Али врло различит од неког слично богатог града.

Нема скупих аутомобила са затамњеним стаклима, нема радњи са дизајнираним ташнама, нема редова испред ексклузивних ноћних клубова.

Док остале земље којима је нафта “ударила у главу” троше паре, Норвешка свој новац и даље улаже у развој. Реч је заправо о фонду вредном 800 милијарди долара који поседује један одсто светских деоница, а довољно је велик да сваког грађанина направи милионером, у норвешким крунама. У суштини је реч о гигантској штедној књижици.

А и већина Норвежана задовољна је с оним што има. Према истраживањима њујоршког Цолумбиа универзитета, Норвешка је једна од најсрећнијих земаља на свету, преноси BBC.

"Морали смо уложити пуно новца пре него би се нешто могло потрошити”, каже професор Александар Cappelen, из норвешке School оф Ецономицс, објашњавајући зашто је земља очигледно успела да избегне замке које собом носи велико богатство.

"У другим земљама нафту је пуно лакше извући, тако да се новац добија одмах. Ми смо одмах били свесни да је зарада ''на дуге стазе'''', каже професор Cappelen.

Поверење у Владу

Дакле, у Норвешкој нема расипања, упркос богатству. Заправо, мање од четири посто екстра добити потрошено је на пројекте јавне потрошње. Постоји неколико разлога, због којих је Норвешка срећна земља која успева да сачува своје богатство и да одоли искушењима луксузног живота.

"Да би такав систем функционисао, мора постојати велики ступањ поверења”, каже проф. Cappelen. "Морате имати поверења да новац неће бити злоупотребљен, да неће бити потрошен на начин који вам се не свиђа!”

Норвежани имају поверења у своју власт. Као резултат социјалдемократске власти која поштује равоправност настало је хомогено друштво с високим нивоом поверења. На питање – је ли Норвешка богата због великог поверења својих грађана, или су Норвежани поверљиви јер су богати, Александар Cappelen каже да је у питању обоје.

"Висок ниво поверења олакшава економски раст", одговара професор Школе за економију.

Али нафтни бум има свој скори крај, шта после тога?

"Норвешка привреда је у врло доброј ситуацији. Интензивно радимо на поступној смени током следећих неколико година", рекла је норвешка министарка финансија Сив Јенсен.

"Имали смо спорији раст продуктивности у последњих неколико година, па ова Влада сада ради на увођењу компетитивних нивоа пореза и смањивању бирократије како би се привукли улагачи! Осим тога, свесни смо да имамо веће цене од већине земаља истог нивоа”, каже Сив Јенсен.

Поштујемо тежак посао

А те цене могу бити прилично шокантно за посетиоце. У кафићу који гледа на рибарницу у Бергену, капућино кошта 10 долара. Колико год чудно звучало, то за Норвежане није прескупо, јер су цене усклађене са платама.

Изненадити се може само необавештени посетилац кад у супермаркету открије да најјефтинија тестенина, хлеб, сир и сецкани парадајз коштају око 50 долара. Али сваки становник Бергена то с лакоћом може платити, јер се рад цени и добро плаћа. Чињеница да нису велике разлике између најбоље и наслабије плаћеног радника доводи и до тога да неки врло талентовани људи одлазе у друге земље где су више плаћени.

Норвежани не размишљају о себи као о богатим људима. Они то остављају на процену будућности.

Можда свест да нафта и гас неће заувек трајати, објашњава половне Волво аутомобиле на кривудавим улицама Бергена, уместо Porschea или Bentleya какви се возе по богатим деловима Лондона, пише BBC.

Опрез и прагматизам, уместо позирања, овде су свакодневница. Иако постоји извесна брига око Бергена, кад нафте и гаса нестане, већина становника сигурна је у своју будућност.

Студенти Школе за економију кажу да нису забринути за радна места, јер ће “напорно радити, па ће сигурно и добити посао”.