BIZNIS MODEL ISLAMSKE DRŽAVE: Ovako se finansira najkrvoločnija teroristička organizacija na svetu
Čelnici IS-a su svojevrsni teroristički šeici, koji odlično žive pre svega zahvaljujući prodaji nafte, tvrde američki sigurnosni izvori. “Ogroman novac sami zarađuju zahvaljujući nalazištima nafte koja se nalaze pod njihovom kontrolom, pa im nisu potrebni spoljni finansijeri”, tumače stručnjaci za terorizam.
U tome je razlika između IS-a i Al-Kaide, koja se u puno većoj meri oslanjala na tajne donacije moćnih finansijera. Sada pomoć moćnih mecena ne prelazi pet posto prihoda najveće i najokrutnije svetske terorističke skupine, procenjuju upućeni u prilike u samoproklamovanom kalifatu.
Na prostoru pod kontrolom IS-a vrti se ogroman novac, jer je tu trenutno najunosnije svetsko tržište za ilegalne trgovce oružjem i drogom, kažu stručnjaci.
Nafta im nije jedini izvor prihoda. Analitičari objašnjavaju model funkcionisanja IS i on je, prema njihovim rečima najsličniji mafijaškoj kriminalnoj organizaciji, koja se finansira otmicama, ratnim plenom i novcem od otmica, naravno i ilegalnom trgovinom naftom.
Prema Turskoj su išli kamioni i cisterne s dvostrukim dnom. Tržište im je široko: oni ratuju s Asadom, ali istovremeno mu prodaju naftu, kažu analitičari.
Američko oružje
Veliki plen zatekli su IS-ovci kad su osvojili velike delove Iraka. Dobili su najsavremenije oružje i vojnu opremu koje je iračka vlada kupila od Amerikanaca. Sve što je poslano u Mosul ostalo je njima, kad su sa 1000 ljudi zauzeli taj irački grad koji je nevoljno branilo 30.000 vojnika iračke regularne vojske, kaže sagovornik jutarnjeg.hr
Trgovina naftom ostaje im ipak glavni izvor finansiranja. Najviše nafte dobiju iz nalazišta i rafinerija na severu Iraka i Sirije koji su pod njihovom kontrolom, prodaju ih na lokalnom tržištu i razvoze dalje. Kao jedno od najvećih tržišta spominje se Turska.
Stručnjaci navode kako se verovalo da su početkom godine IS-ovci prodajom nafte zarađivali oko tri miliona dolara dnevno, ali su Amerikanci vazdušne napade koncentrisali upravo na naftna postrojenja u rukama ekstremista; nakon toga se procenjuje da im je puno toga uništeno pa im je zarada pala ispod jednog miliona dolara dnevno, međutim to su samo procene, ogradio se isti izvor.
Američka TV mreža NBC nedavno je, pozivajući se na američke obaveštajne izvore, objavila da najnovije američke obaveštajne analize pokazuju da teroristi zarađuju od nafte od 8 do 10 milionaa dolara mesečno. Pre su obaveštajne službe mogle raditi samo grube procene, ali sada već raspolažu ozbiljnom dokumentacijom, prenosi NBC.
Pre dva meseca američke snage su u Siriji ubile Abua Sajafa, finansijskog šefa IS-a, zarobile njegovu suprugu Um Sajaf. Pritom su zaplenile dokumente na osnovu kojih su američke službe za borbu protiv terorizma zaključile kako najokrutnija teroristička organizacija na svetu finansijski i dalje dobro stoji.
Preterane procene
Naftu prodaju svuda, rekao je jedan američki obaveštajac za NBC, najviše Siriji i Iraku, i to puno intenzivnije nego što su to u Vašingtonu očekivali. Neki, pak, tvrde da Amerikanci preteruju s procenama, zanemarujući činjenicu da se velike količine nafte potroše već na područjima pod kontrolom IS-a.
“Pre akcije u kojoj je ubijen Abu Sajaf nismo imali realnu predstavu koliko novca zarađuju krijumčarenjem nafte. Kružile su razne procene, ali objektivno nismo znali”, rekao je jedan od američkih obaveštajaca za NBC. Sada znaju da je IS u jednom mesecu od nafte zaradio 40 miliona dolara, što bi na godišnjem nivou doseglo iznos od skoro pola milijarde dolara.
Ništa ne bi uspeli bez pomoći spoljnih elemenata
Teroristi ne bi mogli zarađivati novac koji im treba za nastavak krvave delatnosti da ne postoje ljudi koji su spremni na trgovinu sa njima. Početkom ove godine Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju kojom se poziva na uvođenje sankcija prema pojedincima i institucijama koje trguju naftom s IS-om i ograncima Al-Kaide poput sirijske Al Nusra Fronte.
U februaru, američke obaveštajne strukture bile su uverene kako je u vazdušnim napadima stradao najveći deo naftnih postrojenja koji je završio u rukama IS-a, te da nafta više nije njihov glavni izvor prihoda. Ispostavilo se da su pogrešili.
UN je pozvao svoje članice da zaustave sva vozila koja dolaze s područja pod kontrolom IS-a i Al Nusra fronte kako bi zaustavili šverc nafte, stoke, elektronskih uređaja, cigareta i oružja. U izveštaju UN-ove komisije za nadzor delovanja Al-Kaide navodi se da IS dnevno od nafte zarađuje od 850.000 do 1,65 miliona dolara, a od otmica između 96.000 i 123.000 dolara.
Protivteroristička koalicija posebno se koncentrisala na zaustavljanje šverca nafte i oružja i prekid lanaca finansiranja, praveći pritisak na članice UN-a da prekinu kanale kojima novac stiže do terorista.
Za razliku od Al-Kaide, koja je delovala kao tajna teroristička organizacija, Islamska država drži pod kontrolom teritorije na kojima uspostavlja svoju vlast. To znači da imaju puno veće izdatke nego obična teroristička organizacija, jer moraju da finansiraju makar osnovne potrebe stanovništva, školstvo i održavaju minimum socijalne i zdravstvene zaštite, ali istovremeno imaju mogućnost prikupljanja poreza. Poseban porez plaćaju muslimani, a poseban hrišćani.
Kućne rafinerije
Deo prihoda od nafte odvajaju za osiguranje snabdevanja električnom energijom, telekomunikacije, snabdevanje vodom, hranom i drugom robom. Uspostavili su novu vlast i naterali zaposlene u lokalnim administracijama da svakodnevno dolaze na posao i rade.
WeissHassan piše da su pripadnici IS nametnuli kontrolu cene i uveli red u preradu nafte, koja se obavljala neretko u primitivnim, kućnim radionicama.
Nakon izbijanja rata u Siriji, jeftina nafta oživela je sirijsku poljoprivredu jer su seljaci sada mogli doći do jeftine nafte koja je pokretala sisteme za navodnjavanje polja. Pre IS-ove kontrole nad istočnom Sirijom, jedno naftno izvorište proizvodilo je oko 30.000 barela na dan, a svaki barel se prodavao za dve hiljade sirijskih funti, ili oko jedanaest dolara, pišu oni.
Ljudi koji su radili u “kućnim” rafinerijama zarađivali bi dve stotine lira, ili nešto više od jednog dolara po barelu koji su prerađivali primitivnim metodama, navode autori. Nakon što je IS preuzeo vlast, barel nafte postao je jeftiniji jer je cena nafte fiksirana na oko 30 centi za jedan litar. Takođe su zabranili preradu nafte u samim naseljima i na rubovima naselja, pa su mnoge porodice odustale od tog biznisa.
I pored oštrog pada proizvodnje nafte usled američkih vazdušnih napada, krijumčarenje nafte u susedne zemlje, u Tursku, Jordan i druga područja Sirije i Iraka i dalje čini važan izvor prihoda za IS. Njihova snalažljivost u trgovanju naftom impresionirala je mnoge, ali WeissHassan otkriva su da su za njih radili iskusni šverceri koji su sve tajne crnog tržišta izučili još u eri Sadama Huseina.
