BLAŽIČ ZA SRBIJU DANAS: Narodnjake znam bolje od saigrača
Nekad se zgranu kad čuju neku pesmu koju pustim. *U Beogradu su svi otvoreniji i, iskreno, da me moji Slovenci ne shvate pogrešno, lepše mi je ovde nego tamo.
Košarkaši Crvene zvezde hit su u Evropi, a posle plasmana u TOP 16 fazu Evrolige na njih i veliki timovi sada drugačije gledaju. Jedan od junaka i protagonista sjajne sezone, bar do sada, je i Slovenac na privremenom radu u Beogradu - Jaka Blažič.
“Joj, on je lud”, “Jaka je kao uključen na struju”, “Blažič je motor tima”... Ovo su samo neki od standardnih komentara koji se već godinu i kusur dana upućuju na račun momka iz Jesenica. Međutim, u razgovoru za Srbiju Danas, saznali smo da ipak nije “lud” ili “na struju”. Jaka nam je priznao da mu je u Beogradu sjajno, bolje nego u Ljubljani, da mu se saigrači čude zbog muzike koju ima na mobilnom telefonu, da obožava krempite, ali i da je kao srednjoškolac imao jednu veliku dilemu - da li da nastavi da trenira hokej ili košarku.
rođen: 30. jun 1990.
visina: 196 cm
težina: 96 kg
KLUBOVI:
Triglav Kranj – 2007/09.
Geoplin Slovan – 2009/11.
Olimpija – 2011/13.
Crvena zvezda – 2013 -
TROFEJI:
2013. - Kup Slovenije
2014. - Kup Radivoja Koraća
- Rođen sam u Jesenicama, ali sam odrastao na Bledu. Tamo sam i počeo da treniram hokej i košarku. Međutim, moram da kažem da svako ko poseti Bled, osim što mora da vidi zamak, mora i da proba bledske krempite. One su tamo najbolje na svetu. Krempite na Bledu... To je isto kao kada bi neko došao u Srbiji i otišao, a da nije probao, recimo čevapčiće - kaže Jaka i objašnjava zašto je i kako odlučio da ostavi hokej i nastavi s košarkom.
- Pre srednje škole znao sam da moram da presečem - ili hokej ili košarka. Jednostavno, tri meseca nisam išao na hokej, ali nikome nisam govorio. Onda je tata saznao i pitao me šta ću dalje? Zbog škole sam odlučio, iako mi je, za razliku od basketa, dvorana bila na pet minuta od kuće. Košarku sam trenirao u Radovljici, sedam kilometara od Bleda. Iskreno, hokej sam igrao zbog maminog brata i znam da je njemu tada bilo najviše krivo. Ali... Eto, ostao sam u košarci.
- Da, da - prekida nas bek Zvezde. - S Kopitarom sam u juniorskoj konkurenciji igrao jednu utakmicu.
- Svakako da imam san, ali neću unapred da pričam.
- Voleo bih da mi u Beograd dođu najbliži prijatelji.
- Ritam utakmica je takav i zato najčešće pričamo uglavnom o košarci. I sa roditeljima i sa sestrom koja igra odbojku i sa saigraičima... O sportu pričamo previše.
- Znamo da moramo da putujemo daleko, a onda se uglavnom prisećamo smešnih situacija na terenu. Znate, vi sa strane i ne vidite sve što se nama dešava. Naravno, muzika, film i knjiga su nam tada dobri drugari. Verujte mi, prepričavamo ono što smo pročitali.
NE ČITAM SRPSKE MEDIJE
- Ja ne. Još mi samo treba da se navučem i na to. Ne čitam mnogo srpske novine, ali ni portale. Ipak, kada mi i kažu nešto... Zahvalan sam ako je dobro, ali i to ne utiče na mene.
- Dobro, preterao sam... Diže adrenalin, daje motiv i energiju da radiš još jači. Podrška nam diže samopuzdanje.
Osim na ulici, Jaka je popularan i na društvenim mrežama. Mrežama koje predstavljaju evolucioni iskorak u sferi komunikacija. Mnogi sportisti, priznaju, imaju lažne profile na kojima iz sebe "izbacuju" sve ono što im je na duši, a znaju da ne bi smeli na, nazovi, pravom profilu. Da li se i tebi javlja slična potreba?
- Koristim samo Tviter, ali ne "visim" tamo. Uglavnom se javljam posle neke, da kažem, veće pobede. Nemam ništa protiv ovakve interakcije s navijačima i ne bunim se ni kada dobijem ružnu poruku, pre svega navijača, Partizana. To je sada normalno i sve dok ostaje u okvirim virtuelnog sveta, OK je. Izlazak iz njega... E, to ne podržavam i nikada neću. Nema opravdanja. Ni za koga.
- Sve se brzo završilo. Zvezda je od samog početka bila najkonkretnija i znao sam šta žele. To je bilo dovoljno i, iako sam imao još nekih ponuda, agentu sam rekao - to je to, idem u Beograd i sada ti moraš da završiš posao - iskren je Jaka:
- Onda je usledila pauza od sedam dana. Nismo se čuli. Kada se javio, bio sam na večeri s porodicom. Rekao je pakuj se, sutra moraš u Beograd na testove i da potpišeš ugovor. Nisam sačekao mnogo i javio sam drugarima, a oni su brže bolje pitali kada nas vodiš napolje, kada izlazimo u Beogradu?
- Naravno, ali su dobri i ne maltretiraju me često. Znaju da moram da imam mir i da sam ovde zbog posla, ali dolaze. Najčešće mi je tu devojka. Evo, zajedno ćemo dočekati 2015. godinu - kroz osmeh kaže Jaka.
- Meni je u Beogradu super. U početku je bilo malo čudno što me zaustavljaju i žele da se slikaju, da im potpišem i račun iz prodavnice, da... Znate, u Sloveniji nije ovako. Tamo se, možda, stide. Ovde su svi otvoreniji i, iskreno, da me moji Slovenci ne shvate pogrešno, lepše mi je ovde u Beogradu nego tamo.
- Pazite, moram da vam kažem nešto. Možda vas iznenadi. Kako većina Slovenaca zna šta se dešava noću Beogradu, Novom Sadu i ostalim mestima ni meni, recimo, narodnjaci, ali ovi popularni, nisu strani. Ne bih o imenima, ali hajde, znam Šabanove pesme - smeje se Jaka. - Čarls Dženkins i Markus Vilijams slušaju njihovu muziku, Majk Cirbes meša, a ja s ostatkom ekipe slušam, kao što rekoh, srpsku. Nju sam slušao i dok sam igrao u Sloveniji i nekad se domaći zgranu kad čuju neku pesmu koju pustim. Ovde ni saigrači ne znaju neke pesme koje imam na telefonu - kroz smeh objašnjava Jaka i dodaje:
- Neverovatno!
- Ne - kao iz topa će Jaka:
- Ne, imamo, recimo, jedan mikrofon i ponekad se opuštamo. Dograbi ga svako ko u tom trenutku ima šta da nam kaže.
- Nije još, ali ga čekamo na kraju sezone. Još ako osvojimo titulu... E, onda će celo veče da nam svira šta mu tražimo.
- Daleko od toga... Čuvamo ga, da ne povredi glas.
RITUAL? NE, “PALIM” SE NA DELIJE
- Nemam. Ne nosim jednu plavu, a drugu narandžastu čarapu. Ne vezujem levu, pa desnu patiku, ako na to mislite. Dovoljno sam napaljen kad sat i po pre početka meča vidim da je dvorana više od pola puna. Šta će mi više. Ni u timu nema nikoga ko radi nešto posebno.
- Haha, varate se. Nisam. Imam višak energije, ali znam kada moram da stanem. Pre utakmice, recimo, ne pričam mnogo. Nema zafrkavanja. Koncentrišem se i možda vam se zbog toga čini da sam miran. Naprotiv... - tvrdi Jaka i dodaje da ga emocija s tribina ponese.
- Kako da ne odreaguješ posle zakucavanja kada znaš da je mnogo ljudi skočilo na noge. I ja sam živ čovek! Ponese me.
- Nisam. Nisam jer ne mogu da se porede navijači Olimpije i Zvezde. U Sloveniji na tribine dolaze porodice i ponekad sam se osećao kao da sam u pozorištu. U Beogradu se na utakmicu dolazi s dušom i telom, pa kad zakucaš i ti dobiješ energiju da sledeću odbranu odigraš još bolje. No, da ne budem kontradiktoran, ali sam već jednom apostrofirao da uživam i podržavam zdravo navijanje. Ako se to tako kaže. Ludilo koje proizvodi strašne stvari ne tolerišem.
- Zavisi. Nekada da, nekada ne. Međutim, pesmu "Zvezda mi je sve" čujem uvek.
- Najvažnije da znaš ko si. Da ostaneš dosledan sebi i svojim snovima, ciljevima. Želim vam svima zdravlja i da naučite da uživate u životu jer se sve dešava s razlogom - zaključio je Jaka.
PROČITAJTE I...
SAVIĆEVIĆ: Neka mislilac Džaja objasni zašto Piksi, a ne mi?
SAVO PAVIĆEVIĆ: Zvezda pre inostranstva
KRSTIĆ PRESEKAO I PORUČIO: Vreme je za Bobija!
RAKOČEVIĆ ZA SRBIJU DANAS: Može Zvezda među osam!
MARJANOVIĆ O REALU: Očekujte neočekivano!
VILIJAMS ZA SRBIJU DANAS: Ova Zvezda nije ista kao ona protiv koje sam igrao
