TONI BLER IDE U ZATVOR?! Vodio je Bušovu politiku i po svaku cenu uvlačio Britaniju u rat!
Nakon sedam godina istrage i deset miliona potrošenih funti, danas se objavljuje izveštaj o odgovornosti Britanije i Tonija Blera za rat u Iraku.
"Čilkotov izveštaj", koji je naziv dobio po glavnom istražitelju lordu Džonu Čilkotu, ima dva i po miliona reči, četiri puta više od književnog klasika „Rat i mir“. Velika Britanija se odlučila na vojnu invaziju na Irak pre nego što su iscrpljena sva mirna rešenja, navodi se u dugo čekanom izveštaju Džona Čilkota.
ONI SU SRUŠILI MILOŠEVIĆA? Ova grupa upravlja svetom, iza očiju javnosti! (FOTO/VIDEO)
Glavna tema izveštaja je odgovornost Velike Britanije i njenog bivšeg premijera Tonija Blera za izazivanje rata u Iraku i invaziju na tu zemlju u kojima je život izgubilo nekoliko stotina hiljada civila, dok je više od dva miliona prisilno raseljeno iz svojih domova. Ukoliko se dokaže da je Toni Bler odgovoran za jedan od najvećih zločina 21. veka, bivšeg premijera očekuje suđenje i veoma moguće doživotna zatvorska kazna, ističu britanski mediji.
Toni Bler je novi mag biznisa - evo kako sad zarađuje MILIONE!
Bler se tereti da je zajedno sa tadašnjim američkim predsednikom Džordžom Bušom dao lažne dokaze da irački predsednik Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje, kao i hemijsko naoružanje koje je konstantno koristio kako bi „ubijao civile i političke protivnike“. Nakon što je Husein svrgnut i pogubljen, a Irak razoren, od silnog oružja za masovno uništenje nije bilo ni traga ni glasa. To je pokrenulo brojna pitanja oko pravih motiva za invaziju na Irak, kao i ono najbitnije: odgovornosti koju pre svih treba da snose Džordž Buš i Toni Bler, kao i SAD i Velika Britanija.
(UŽIVO) DOMINO EFEKAT BREGZITA: Da li je na redu i Švegzit?!
Video explainer: the Iraq war, Tony Blair and the #Chilcot reporthttps://t.co/fs5w3IirZJ— The Guardian (@guardian) July 6, 2016
Očekuje se da će istraga o učešću Britanije u iračkom ratu, koju je u junu 2009. pokrenuo tadašnji britanski premijer Gordon Braun, „ukaljati ugled“ ne samo nekadašnjeg premijera Blera već i određenog broja visokopozicioniranih zvaničnika britanske vlade. Sedmogodišnja istraga bazira se na svedočenjima više od 150 očevidaca, kao i 150 .000 pregledanih dokumenata britanske vlade. Škotska je zauzela stav da bi u toj zemlji moglo da se sudi Bleru ukoliko se dokaže da ima odgovornost za ratne zločine, budući da se sudovi u Engleskoj "ne bave zločinima počinjenim na stranom tlu".
U izveštaju "Istraga o Iraku" se dodaje da obaveštajni podaci koji su predstavljeni kao opravdanje intervencije nisu bili dovoljno čvrsti.
ISTINA OTKRIVENA NAKON 15 GODINA: Klinton spasao život Miloševiću
- Procene o pretnji koju predstavlja Sadam Husein su bile predstavljane sa neopravdanom sigurnošću. Konsekvence intervencije su bile potcenjene, a planiranje invazije nije bilo adekvatno - rekao je Čilkot.
Ceo izveštaj izrađen je u 12 tomova, biće objavljen u celosti na internetu, i žestoko kritikuje poteze britanskih vlasti i "bezuslovnu podršku" koju je bivši premijer Toni Bler pružio administraciji SAD. Vladina istraga koja je trajala sedam godina i koštala je deset miliona funti baca novo svetlo na odluku Britanije i Tonija Blera da se uključi u borbu protiv Sadama Huseina 2003. godine i podvlači da je bivši premijer "preuveličavao pretnju iz Iraka i ignorisao upozorenja".
BRITANCI PRIZNALI: Gadafi upozorio Blera na džihadiste, ovaj mu "zahvalio" bombama
- Sadam Husein nije predstavljao neposrednu pretnju u trenutku invazije - navodi se u Izveštaju.
Čilkot je rekao da je istraga ustanovila i da su SAD i Britanija podrivali autoritet Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, tako što su insistirali na vojnoj intervenciji, pre nego što su iscrpljene sve mirne alternative.
- Bler je obaveštajna saznanja o oružju za masovno uništenje predstavio parlamentu sa sigurnošću koja nije imala utemeljenje. Bler je rekao da postoji realna opasnost da se teroristi domognu takvog oružja, a bio je upozoren da bi invazija samo uvećala opasnost od Al Kaide, samim tim uvećala i takvu mogućnost - rekao je Čilkot.
TONI BLER PRIZNAO: Odgovorni smo za uspon Islamske države!
Kako je podvukao, sada je jasno da je politika prema Iraku "građena na osnovu loših obaveštajnih podataka i procena". Takođe, ocenjeno je da je Toni Bler "namerno preuveličavao pretnju Iraka".
- Takve procene niko nije dovodio u pitanje, a to je moralo da se učini - rekao je Čilkot.
Takođe, Čilkotov tim se bavio sastancima Tonija Blera i tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša iz 2002. godine, kada je osam meseci pre početka rata Bler poručio Bušu: - Biću uz tebe šta god da se desi. Čilkot je naveo da su i američke vlasti loše planirale invaziju, ali i period posle ulaska u Irak. Takođe, rekao je da je lošeg planiranja bilo i na britanskoj strani, koja nije imala snage da se suprotstavi odlukama SAD, ali ni snage da se bavi vojnim operacijama te veličine.
KRVAVI PLAN SA DŽORDŽOM BUŠOM: Bler odlučio da se priključi ratu u Iraku godinu pre invazije
- Bler je precenio svoje mogućnosti da utiče na odluke SAD u Iraku. Velika Britanija bi trebalo da ima snage da se ne slaže sa Amerikom. Nije bilo potrebe da se uđe u rat 2003. godine, a od 2006. godine je Velika Britanija vodila dve velike kampanje - u Iraku i Avganistanu. Za tako nešto nismo imali resursa - rekao je Čilkot.
Takođe, odbačene su tvrdnje Tonija Blera da je bilo "nemoguće predvideti probleme koji su došli nakon invazije". Kako je Čilkot rekao, pretpostavljalo se da do problema može doći.
Kako je ustanovljeno pre same intervencije, nisu bili identifikovani rizici, niti su rizici dobro predstavljeni vladi.
STAVIO TAČKU NA BLISKI ISTOK: Blerova ostavka posle 8 godina
- Kabinet nije raspravljao o vojnim opcijama ili njihovim implikacijama. Ministri su bili upoznati sa lošim pripremama i za invaziju i za period posle ulaska u Irak. Kampanja je vođena uspešno, Bagdad je pao, a Sadam je uhvaćen. Međutim, 200 Britanaca je stradalo, a do 2009. godine više od 150.000 ljudi je poginulo, a milion je raseljen. Narod Iraka je mnogo propatio - rekao je Čilkot.
Prema oceni u izveštaju, vojna operacija je na kraju završena na način koji je daleko od uspešnog. Čilkot je rekao da se iz ovog izveštaja mogu naučiti mnoge lekcije, a jedna od njih je ida odnos Britanije i SAD ne bi trebalo da podrazumeva "bezuslovnu podršku".
KOŠTAĆE GA PRESTOLA? Objavljeno 27 tajnih pisama princa Čarlsa
- Takođe, odluke moraju da donose ministri, a ne sofa-kabinet. Rizici i sve opcije moraju da budu adekvatno odmereni. Vlasti moraju da budu uverene da su oružane snage adekvatno opremljene za zadatak - rekao je Čilkot.
U Londonu inače traju demonstracjie povodom ovog izveštaja, a okupljeni pozivaju na suđenje Toniju Bleru.
KOPNENA OFANZIVA PROTIV ISLAMSKE DRŽAVE: Bler o rešavanju krize na Bliskom Istoku
- Ako Čilkotova komisija zaključi da je Bler 2002. dao obećanje Bušu o zajedničkoj vojnoj akciji, to će predstavljati osnov za dalje postupanje. Mora biti sudskih i političkih posledica - poručio je Aleks Salmond, bivši premijer Škotske, u kojoj će se potencijalno suditi Bleru.
Chilcot Inquiry: Protesters unveil giant banner outside Tony Blair's house https://t.co/LkcJlqex7o— Telegraph News (@TelegraphNews) July 6, 2016
"EVROPSKO PROLEĆE" NA VRATIMA: Turski mediji upozoravaju - Klasna borba zaviće Evropu U CRNO!