BODLJIKAVA ŽICA I SENZOR ZA IZBEGLICE: Mađarska i Bugarska hoće da naprave čelične ograde duž granica?
Mađarska i Bugarska ispituju mogućnost podizanja čeličnih bezbednosnih ograda duž delova svojih granica, slične onima koje je svojevremeno Izrael podigao na granici sa Egiptom, javio je Rojters pozivajući se na neimenovani izraelski izvor.
Dve zemlje su se, navodi britanska agencija, prelimnarno raspitivale o mogućosti kupovine ograda, koje je dizajnirao Izrael. Obe zemlje, članice EU pojačavaju svoje granice da odvrate migrante, uglavnom izbeglice od ratova, koje zapravo teže da stignu do bogatijih zemalja dalje na severu i zapadu, posebno Nemačke.
Orban: Ako budemo morali, gradićemo ogradu i prema Hrvatskoj
Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da će, ukoliko budu prisiljeni, graditi i ogradu prema Hrvatskoj. On je, odgovarajući na pitanje "Večernjeg lista" rekao da će na izgradnju ograde na mađarsko-hrvatskoj granici biti prisiljen ako "veći broj migranata" počne koristiti rutu preko Hrvatske.
"Moramo braniti granice. Mađarska ima dve mogućnosti: ili ćemo braniti južnu granicu ili ćemo braniti austrijsko-mađarsku granicu. Ja mislim da treba braniti južnu granicu", rekao je Orban.
Međutim, podizanje takvih barijera, koje bi mogle dostići pet do šest metara visine sa bodljikavom žicom na vrhu, opremljenih kamerama i senzorima, moglo bi da probude sećanja na podele za vreme Hladnog rata u Evropi, navodi britanska agencija.
Bugarski i mađarski zvaničnici su nagovestili da se o bezbednosnim ogradama vode diskusije.
"Pretpostavljam da je to slučaj jer je saradnja između izraelskog i bugarskog Ministarstva unutrašnjih poslova i bezbednosti prilično intezivna", izjavio je Rajko Pepelanov, zamenik bugarskog ambasadora u Izraelu, ali nije ulazio u detalje, mada je rekao da Bugari koriste izraelsko iskustvo koliko god mogu.
Mađarsko ministarstvo spoljnih poslova i trgovine reklo je da "ne daje informacije o izraelsko-mađarskim pregovorima koji se vode o kupovini graničnih ograda dizajniranih u Izraelu". Izraelski izvor rekao je da su svaki sporazumi još daleko, ukazajući na stanja u budžetu i političku osetljivost EU u odnosu na podizanje ograda, kako bi se kontrolisao priliv migranata i izbeglica iz Sirije, Iraka, Libije i drugih zemalja.
"Evropske zemlje sve žele rešenja i vide relevantnost naših tehnologija. Ali im je takodje potrebna podrška EU, a ona ne dolazi", rekao je isti izvor.
Orban: Mađari uplašeni
"Mađari su veoma uplašeni, jer vide da evropski lideri ne mogu da kontrolišu situaciju", rekao je Orban i dodao da je došao u Brisel da saopšti da Mađarska radi sve što može da bi uvela red.
"U ovom trenutku radimo na paketu dokumenata. Izgradili smo ogradu. To će pomoći da se izborimo sa problemom u Mađarskoj i u Evropi", smatra Orban.
Evropska komisija rekla je da se protivi izgradnji ograda ali prihvata da svaka nacija odluči kako da štiti svoje granice.
"Ograde ne šalju dobru poruku, pogotovo ne našim susedima", rekla je portparol EK Mina Andreeva.
Pomenute zemlje su izrazile interesovanje za ogradu koju je Izrael podigao duž svoje granice s Egiptom duge 230 kilometara, a ne za čeličnu i betonsku barijeru prema Zapadnoj obali. Egipatska ograda je podignuta za tri godine i završena 2013. u cilju da se zaustavi priliv migranata iz Afrike i spreče upadi islamističkih pobunjenika.
Ograda je koštala izraelsku vladu oko 380 miliona dolara. Mađarska već završava 3,5 metra visoku ogradu na granici sa Srbijom. Međutim, izraelske ograde ne samo što su više, već su i jače i imaju usavršeniju elektronsku odbranu. Frontex, EU agencija odgovorna za upravljanje granicama, se protivi ogradama i jasno je rekla da EU neće pomoći zemljama članicama da ih finansira.
