BOLNA ISTINA: Zašto Ugo Vijeira nikad neće zaboraviti Zvezdu i Delije (VIDEO+FOTO)
Portugalac za taomošnje novine Zerozero otkrio kakosu ga crveno-beli "kupili" za sva vremena.
Svakome u životu jednom pored njega prođe "zlatna kačija." Portugalac Ugo Vijeira je svoju posle čekanja u rodnom Portugalu, a zatim u Rusiji dočekao na brdovitom Balkanu, u Srbiji i stadionu brazilskog imena Marakani. Ugo je zablistao kao ni jedan stranac pre nejaga koji je nosio crveno-beli dres.
Kao želja trenera Crvene zvezde došao je u Beograd sa ne baš blistavim golgeterskim pedigreom. Samo tri gola u 20 mečeva za ruski Torpedo nikome nisu budili optimizam da na Marakanu stiže gol-mašina. Da stvari budu još gore, došao je tužan i skrhan jer je nekoliko meseci ranije izgubio ljubav svog života. Opaka bolest je odnela njegovu verenicu Edinu. U komplikovanom fizičkom i psihičkom stanju, Vijeira je bio sve osim sigurne opcije.
- Nikad neću biti sam. Šta god radio ona će uvek biti sa mnom. U srcu, u mislima... To je neizbežno. Prijatelj mi je nedavno rekao da me najbolje tek očekuje, ali sam mu odgovorio da greši. Nažalost, najbolje za mene je prošlo. Najbolje je bila Edina. Teško je, ali to je moja realnost i uvek ću živeti sa tim. Ljudi često ne razumeju zašto sam se stalno vraćao u Žil Visente. Ali od momenta kada smo saznali da je Edina bolesna, fudbal je pao u drugi plan. Često pričam sa mojim priajteljom kako smo pre njene bolesti imali deset neispunjenih snova koje smo hteli da ostvarimo. Kada smo saznali za njenu bolest, imali smo samo jedan. Ništa drugo nije bilo važno. Zato će Barselos kao grad i Žil Visente kao klub uvek biti moja druga kuća - rekao je Ugo Vijeira u intervjuu za portugalski Zerozero.
Dok je igrao u Žil Visenteu, skrenuo je pažnju najvećih portugalskih klubova, a Benfika je tada dobila trku sa Sportingom. Ipak, na Lužu nikada nije dobio pravu šansu i ubrzo je napustio Benfiku...
- Iskreno, i ne razmišljam o tom periodu. Možda bih bio jedan od najboljih napadača u Portugaliji da sam došao u današnje vreme Benfike sa Rui Vitorijom na klupi. Možda bi me već i prodali za velike pare. Ali sve je to relativno i teško je odgovoriti sa sigurnošću gde bih bio danas. Najvažnije je da sam sada dobro
Beograd i Crvena zvezda su zalečili njegove rane koliko je to moguće i Portugalac je počeo da igra fudbal svog života.
- Istina je da se u Crvenoj zvezdi osećam posebno i da osećam ljubav kojom sam okružen. Kao što svi znaju, imao sam privatne probleme i nisam došao potpuno spreman. Ali obećao sam sebi i Edini da ću ispuniti snove koje smo nekada imali i da ću postati šampion.Golovi u nizu. Golovi na najlepše moguće načine. Golovi kada je to najpotrebnije. Golovi u mreži Partizana.
- Moj prijatelj je nedavno išao na derbi Galatasaraj - Bešiktaš i vratio se pun neverovatnih utisaka. Drugi je išao da gleda Panatniakos - Olimpijakos. To su veliki derbiji. Uostalom, kao i dueli Benfike i Sportinga, Benfike i Porta. Ali u odnosu na beogradski derbi ne postoji ništa slično. Zbog te atmosfere osećam obavezu da i na sledećem derbiju budem pravi i da ne omanem. Koliko god slušali priče o beogradskom derbiju, biti deo njega je nešto sasvim posebno i neobjašnjivo. Dođite na beogradski derbi i u narednih 100 godina ćete se sećati njega. Navijači pretvaraju tu utakmicu u vulkan. To je nešto neobjašnjivo... Jedinstvena utakmica. Moj savet svima je da dođu i osete - priča oduševljeni Portugalac.
Vijeira je impresioniran navijačima...
- Nema reči da im izrazim zahvalnost za ono što rade za mene. Kada izađem na ulicu, čak i Partizanovi navijači su ljubazni prema meni. Na kraju prošlog derbija na Partizanovom stadionu, moji saigrači su utrčavali u teren dok su ih navijači Partizana gađali pirotehnikom, upaljačima, mobilnim telefonima... Svim i svačim! Ja sam ostao poslednji i krenuo sam polako i mirno ka tunelu, a onda sam dobio aplauz od tih istih Partizanovih navijača! I kako onda da se ne osećam posebno u ovom gradu i zemlji? Neke stvari jednostavno ne mogu da objasnim, ta utakmica je magična. Sada znam da nikada neću hodati sam...
Zvezdaška armija navijača je pomerila pameću za Portugalcem. On je njihov novi idol. Za neke i najbolji stranac koji je igrao u Crvenoj zvezdi.
- Kažu da sam najbolji stranac u istoriji kluba. A za one koji ne znaju, ovaj klub je bio prvak Evrope i imao je antastične igrače. Nedavno sam išao na košarkašku utakmicu i 20.000 ljudi je počelo da mi skandira ime. Satima sam se fotografisao sa navijačima... Mislim da ovo neću osteti više nikada i nigde. Gde god bio. Neki ljudi mi kažu da navijači Zvezde osećaju posebne vibracije kada baš ja postignem gol. Ne znam zašto je to tako - sa oduševljenjem komentariše status idola među zvezdašima.
Ugovi golovi odjekuju i do njegove domovine. Ono što je nekada izgledalo kao bajka, sada je realnost na kojoj insistira sve više Portugalaca. Žele da vide Vijeiru u reprezentaciji.
- Ne znam... To je komplikovano pitanje. Nema mesta poređenju mojih brojki sa brojkama Kristijana Ronalda. To je neuporedivo. Ali šta da radim i kažem? Jedino što mi preostaje je da nastavim da postižem golove. Ne znam da li ću dobiti poziv. Želeo bih da pomognem reprezentaciji moje zemlje. I da pomognem Kristijanu da osvoji titulu jer je zaslužuje. Ali za sada me niko nije kontaktirao po tom pitanju. Dva puta su me do sada kontaktirali iz portugalskog Saveza. Prvi put kada su igrali Srbija i Portugalija u Beogradu da me pozovu da gledam utakmicu. I drugi put kada su dve reprezentacije igrale na EP u futsalu. Takođe da me pozovu na utakmicu. Ali to je sve. Nastaviću da radim svoj posao, da postižem golove i živim u nadi da će poziv stići na moju adresu“, ne gubi nadu Zvezdin najbolji strelac.