BOROVEC i Carska Bistrica: Šetnje po raju! (II deo)

Rila je raj za skijaše, ali kako vam mi predstavljamo letnje draži ovog odmarališta, zadržaćemo se na ne-snežnim aktivnostima.

Već smo pomenuli u prvom delu putopisa, da je Musala (2925) najviši vrh ove planine, ali iznad Borovca nalazi se još nekoliko vrhova koji će vas mamiti da se na njih popnete.

Ako niste vični planinarenju, a želite da vidite kakav je osećaj biti leti na 2300 metara, primetićete da žičare rade i leti.

Za sve uspinjače cena karte je ista. Povratna karta za odrasle je 12 BGN (720 dinara), a za decu je upola jeftinija. Dnevna karta za mauntinbajkere iznosi 22 BGN (1320 dinara) što, kako smo primetili, biciklistima vrlo odgovara. Stoga, ako se šetate po šumi, budite obazrivi - očas prozuji neko na biciklu, sa sve GoPro kamerom na kacigi.

Leti rade dve uspinjače - Sitnjakovo ekspres (Ситняково експрес) i Jastrebec (Ястребец), obe sa radnim vremenom od 08:30 do 18:30. Sitnjakovo je otvorena žičara koja vas podiže na visinu od 1778mnv, odakle se možete penjati ka Studenom Ridu ili Zavračici (2633mnv). Jastrebec je kabinska žičara, vodi do 2369mnv, gde će vas neretko i usred leta dočekati sneg. Blizu gornje stanice nalazi se kafić, tako da možete uživati u toplim napicima dok razgledate okolne vrhove. Odatle se možete popeti na Markudžik (2550mnv) i na čuvenu Musalu.

Ukoliko ste vični hodanju i volite planinarenje, predlažemo vam da se raspitate u lokalnoj planinarskoj službi za stazu koja vodi pored sedam rilskih jezera. Možete odsesti u planinarskom domu "Rilska jezera".

Na Rili se vreme očas promeni, pa ne zaboravite da u rancu nosite džemper, nepromočivu jaknu, visokokaloričnu hranu, vodu, balzam za usne, kremu sa zaštitnim faktorom - za svaki slučaj!

U svakom trenutku možete proveriti kakva je situacija na raznim tačkama Rile, preko veb-kamera.

Ako niste skloni pentranju, prijaće vam lagana šetnja do dvorca!

Carska Bistrica je bivši dvorac vladara Trećeg bugarskog carstva i nalazi se u okviru odmarališta Borovec. Građen je u periodu od 1898. do 1914. godine, a njegova prvenstvena namena bila je da bude lovački dom careva Ferdinanda I i Borisa III.

Posle 1945. godine, novi režim je nacionalizovao dvorac, koji je posle demokratskih promena 1989. godine restituisan i vraćen Simeonu II (sinu cara Borisa III), koji je u to vreme bio premijer Bugarske. Ove godine sud je doneo rešenje da je dvorac državno vlasništvo i sa Simeon i njegova sestra Marija Luiza moraju da ga vrate i da plate obeštećenje.

Danas je dvorski kompleks otvoren za posete, ali u sam dvor nije dozvoljen ulazak. Ipak, možete se prošetati predivnim parkom, obići galeriju, hidrocentralu i paraklis Sv. Jovana Rilskog Čudotvorca.

U okviru ovog kompleksa nalazi se i kafeterija, u kojoj možete popiti kafu ili čaj za svega 30 dinara (0,5 BGN).

GALERIJA: Pored izložbe slika koje obeležavaju stogodišnjicu nezavisnosti Bugarske, ovde možete videti nekoliko narodnih nošnji, ali i noćne posude bugarskih vladara.

HIDROCENTRALA: Mašina ove centrale došla je 1912. godine iz Beča, a montirana je godinu dana kasnije. Isprva je snabdevala električnom energijom samu rezidenciju i nekoliko susednih zgrada, ali je 1983. godine uvrštena u zvanični energetski sistem Bugarske. Godine 2013, 100 godina posle puštanja u rad, dobila je Simensov sertifikat za dugogodišnji rad.