BRATSKI PODUHVAT: 300 Rusa i Belorusa oslikavaju Hram Svetog Save

Detalje poslednjeg i najsloženijeg čina izgradnje zavetnog hrama srpskog naroda dogovoreni su juče u Moskvi, na završnom zasedanju konkursne komisije. Na ovom skupu srpsku državu predstavljao je Ivica Dačić, a crkvu mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Na sednici održanoj u moskovskom zdanju Ruske akademije umetnosti data je konačna reč o umetničko-zanatskom uređenju Hrama. Odlučeno je da posao uređenja preuzmu ruski mozaičari, ovenčani briljantnim uspehom obnove Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, koji će biti svojevrstan uzor u dekoraciji vračarske svetinje.

Ruskim umetnicima koji će raditi po uputima akademika Muhina, koji je i član Saveta za kulturu Ruske Federacije, pomagaće kolege iz Belorusije.  Da je reč o istorijskom činu, koji će konačno zaokružiti višedecenijske napore za izgradanju crkve posvećene Svetom Savi, potvrdio je Ivica Dačić, kopredsednik srpske delegacije u konkursnoj komisiji. 

"Jednoglasno je odlučeno koji će projekat za izradu mozaika biti iskorišćen za unutrašnje ukrašavanje Hrama. Više od 15.000 kvadratnih metara biće u mozaiku, na čijem će postavljanju svakodnevno raditi oko 300 umetnika. Vrednost tih radova biće oko 30 miliona evra, što će biti obezbeđeno donacijom ruske vlade po nalogu predsednika Putina, kako je pre nekoliko godina i dogovoreno", rekao je Ivica Dačić za "Novosti".

Dačić je rekao da će to biti najveći mozaik takve prirode u ovom delu Evrope. Radovi pod svodovima trajaće, prema njegovim rečima, osam godina, sa rezervom od najviše godinu-dve. On se zahvalio Ruskoj pravoslavnoj crkvi i državi na pomoći u organizaciji konkursa i početku završne faze radova.

"Zahvalni smo prijateljskoj Rusiji koja će obezbediti novac za završetak Hrama. Za nas je to istorijski događaj. Posebno nam je drago što će na uređenju enterijera raditi umetnici dva naša prijateljska naroda iz Rusije i Belorusije", rekao je Dačić.

"Pre nego što počnu radovi na Vračaru, ruski i beloruski umetnici obići će crkve i manastzire širom Srbije i Crne Gore, kako bi dobro upoznali stil kojim su oslikani naši hramovi. To će im biti dragoceno u izboru stila kojim će biti uređena unutrašnjost Svetosavske crkve u Beogradu", rekao je mitropolit Amfilohije.

Na moskovskom sastanku je, imajući u vidu obim posla, dogovoreno i da se zavisno od dinamike, broj radnika na dekoraciji povećava, kako bi u što većoj meri bila ispoštovana dinamika posla. 

Neimari koji se prihvate ugradnje mozaika vračarske bogomolje imaće izuzetno težak i delikatan zadatak - da na gotovo 17.000 kvadratnih metara, kamen po kamen, predstave istoriju srpske crkve, ali i hrišćanstva u celini. Ideja je da se na svodovima Hrama nađu sve najvažnije scene iz Starog i Novog zaveta. Vernike će sa zidova posmatrati više od 500 svetitelja, među kojima će se naći i najvažniji duhovnici ruskog, gruzijskog, bugarskog, grčkog i rumunskog naroda. 

Unutrašnjost glavne kupole, koja je od svog dozidavanja 1989. godine postala jedan od simbola Beograda, biće podloga za grandioznu scenu Vaskrsenja Hristovog. Zbog ogromne površine, u prvobitnom planu odustalo se od uobičajenog prikaza Hrista Pantokratora. Unutrašnjosti crkvenog broda dominiraće i scena silaska Svetog Duha na apostola, koja će biti prikazana iznad oltarske apside. Kupola koja prekriva ovaj deo Hrama površine je od čak 1.500 kvadratnih metara.

Kao model za završetak Hrama Svetog Save, uzeta je obnova čuvene carigradske crkve Aja Sofija tridesetih godina prošlog veka, kao i rekonstrukcije moskovskog Sabornog hrama Hrista Spasitelja, na osnovu čega je postavljen niz standarda. Biće kruto poštovano pravilo vizantijske perspektive , a svetitelji će biti prikazani shodno vremenu u kome su živeli.

Velika pažnja biće posvećena materijalima - u mozaik će biti ugrađivani prirodni materijali i staklene paste. Unutrašnjošću Hrama će dominirati efekat "meke " žute boje, koja će da preovlađuje pozadinom. To može biti postignuto ugradnjom zlatnih listića između kockica mozaika.