БРАТСКИ ПОДУХВАТ: 300 Руса и Белоруса осликавају Храм Светог Саве

Детаље последњег и најсложенијег чина изградње заветног храма српског народа договорени су јуче у Москви, на завршном заседању конкурсне комисије. На овом скупу српску државу представљао је Ивица Дачић, а цркву митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

На седници одржаној у московском здању Руске академије уметности дата је коначна реч о уметничко-занатском уређењу Храма. Одлучено је да посао уређења преузму руски мозаичари, овенчани бриљантним успехом обнове Храма Христа Спаситеља у Москви, који ће бити својеврстан узор у декорацији врачарске светиње.

Руским уметницима који ће радити по упутима академика Мухина, који је и члан Савета за културу Руске Федерације, помагаће колеге из Белорусије.  Да је реч о историјском чину, који ће коначно заокружити вишедеценијске напоре за изградању цркве посвећене Светом Сави, потврдио је Ивица Дачић, копредседник српске делегације у конкурсној комисији. 

"Једногласно је одлучено који ће пројекат за израду мозаика бити искоришћен за унутрашње украшавање Храма. Више од 15.000 квадратних метара биће у мозаику, на чијем ће постављању свакодневно радити око 300 уметника. Вредност тих радова биће око 30 милиона евра, што ће бити обезбеђено донацијом руске владе по налогу председника Путина, како је пре неколико година и договорено", рекао је Ивица Дачић за "Новости".

Дачић је рекао да ће то бити највећи мозаик такве природе у овом делу Европе. Радови под сводовима трајаће, према његовим речима, осам година, са резервом од највише годину-две. Он се захвалио Руској православној цркви и држави на помоћи у организацији конкурса и почетку завршне фазе радова.

"Захвални смо пријатељској Русији која ће обезбедити новац за завршетак Храма. За нас је то историјски догађај. Посебно нам је драго што ће на уређењу ентеријера радити уметници два наша пријатељска народа из Русије и Белорусије", рекао је Дачић.

"Пре него што почну радови на Врачару, руски и белоруски уметници обићи ће цркве и манастзире широм Србије и Црне Горе, како би добро упознали стил којим су осликани наши храмови. То ће им бити драгоцено у избору стила којим ће бити уређена унутрашњост Светосавске цркве у Београду", рекао је митрополит Амфилохије.

На московском састанку је, имајући у виду обим посла, договорено и да се зависно од динамике, број радника на декорацији повећава, како би у што већој мери била испоштована динамика посла. 

Неимари који се прихвате уградње мозаика врачарске богомоље имаће изузетно тежак и деликатан задатак - да на готово 17.000 квадратних метара, камен по камен, представе историју српске цркве, али и хришћанства у целини. Идеја је да се на сводовима Храма нађу све најважније сцене из Старог и Новог завета. Вернике ће са зидова посматрати више од 500 светитеља, међу којима ће се наћи и најважнији духовници руског, грузијског, бугарског, грчког и румунског народа. 

Унутрашњост главне куполе, која је од свог дозидавања 1989. године постала један од симбола Београда, биће подлога за грандиозну сцену Васкрсења Христовог. Због огромне површине, у првобитном плану одустало се од уобичајеног приказа Христа Пантократора. Унутрашњости црквеног брода доминираће и сцена силаска Светог Духа на апостола, која ће бити приказана изнад олтарске апсиде. Купола која прекрива овај део Храма површине је од чак 1.500 квадратних метара.

Као модел за завршетак Храма Светог Саве, узета је обнова чувене цариградске цркве Аја Софија тридесетих година прошлог века, као и реконструкције московског Саборног храма Христа Спаситеља, на основу чега је постављен низ стандарда. Биће круто поштовано правило византијске перспективе , а светитељи ће бити приказани сходно времену у коме су живели.

Велика пажња биће посвећена материјалима - у мозаик ће бити уграђивани природни материјали и стаклене пасте. Унутрашњошћу Храма ће доминирати ефекат "меке " жуте боје, која ће да преовлађује позадином. То може бити постигнуто уградњом златних листића између коцкица мозаика.