BUNE SE I STANODAVCI I PODSTANARI: Oštrija kontrola, a kazne visoke
Obzirom na to da su nadležni iz Poreske uprave najavili oštriju kontrolu naplate svih nameta, a pod lupom inspektora organa će se naći i stanodavci.
Stanodavci su u obavezi da na prihod stečen izdavanjem stanova plate porez od 20 odsto. Ukoliko to ne urade, onda im sledi prijava sudiji za prekršaje, a onda ih čekaju kazne od 5.000 do 150.000 dinara. To nije sve. Oni mogu dobiti i krivičnu prijavu za utaju poreza.
Zbog ove situacije pobunile su se obe strane: i podstanari i stanodavci.
Cena kvadrata
Cene zakupa kvadrata su, bar u Novom Sadu, stvarno u velikom rasponu.Tako se stan od četrdesetak kvadrata u centru izdaje za 300 evra, na Bulevaru oslobođenja za 200, na Novoj Detelinari je 160, a u Ulici Cara Dušana 130 evra. Sve te lokacije ne spadaju u periferiju. Izvesno je da se tamo mogu naći i jeftiniji stanovi za izdavanje, to podstanarima neće promaći. Izvesno je da će gazde same morati da snose trošak ili da ga bar podele s podstanarima.
Prvi smatraju da će posledica kontrole biti povećanje zakupa stanova, drugi pak da im nadležni već naplaćuju 40 odsto veći porez na imovinu za nekretnine u kojima ne žive pa da su kao zakupci na taj način posredno oporezovani.
Propisi važe godinama
Stigla je i reakcija iz Poreske uprave: oni su podsetili na to da pomenuti propisi važe već niz godina te da su svi stanodavci bili u obavezi da prijave ugovorene sume i plate namet.
A baš sve te reakcije pokazale su da kod nas propise u toj oblasti treba preciznije urediti.
O tome šta bi trebalo učiniti u narednom periodu Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije kaže da bi celu materiju trebalo regulisati tako da se, osim stanodavaca i podstanara u obzir uzmu i investicije, odnosno činjenica da mnogi ljudi investiraju u stanove da bi ih izdavali, piše Dnevnik.
Propisi vezani za porez treba da budu koncipirani tako da ne zaustave ni izdavanje stanova ni kupovinu kao investiciju jer bi to bio udarac i na građevinsku industriju.
Šta će za sve u ovom biznisu značiti striktna primena stope od 20 odsto?
Podstanari već sada strepe da će im gazde povećati cenu. Stanodavci, naprotiv, da će to za njih biti trošak koji im nikako ne odgovara i koji ne mogu svi uračunati u zakupninu i servirati podstanarima..
Hoće li tako biti manje nezadovoljstva? Na to je teško odgovoriti.
Najviše se izdaje u Beogradu
Procene govore da se u Srbiji izdaje više od 120.000 stanova. Taj biznis je najviše zastupljen u velikim gradovima. Samo u Beogradu izdaje se 40.000 stanova, a na hiljade ih se izdaje i u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu.
Podstanari se žale da ne dobijaju ugovor i da su gazde spremne da ih izbace iz stana preko noći, stanodavci da nakon odlaska stanara često nalaze gotovo demolirane stanove i s pozamašnim sumama neplaćenih računa. Sve to jasno govroi da ta materija zahteva celovitu regulativu.
Nadležni bi trebalo da se odluče da li će naplaćivati veći porez ili porez na prihod od izdavanja. Tada će verovatno i više stanodavaca ispunjavati obaveze.
Osim toga, ukoliko vlasnik zatekne demoliran stan i neplaćene račune, tu je država koja treba da ga zaštiti i nakon tužbe brzo i efikasno natera podstanara da izmiri obaveze. Otkazni rok za podstanare morao bi biti jasno definisan, bar u podzakonskim aktima.
Nevezano za poreze, novi zakon o stanovanju o kojem se ovih dana govori, ne pominje podstanare a trebalo bi – to su ljudi koji žive u tim stanovima.
