БУНЕ СЕ И СТАНОДАВЦИ И ПОДСТАНАРИ: Оштрија контрола, а казне високе
Обзиром на то да су надлежни из Пореске управе најавили оштрију контролу наплате свих намета, а под лупом инспектора органа ће се наћи и станодавци.
Станодавци су у обавези да на приход стечен издавањем станова плате порез од 20 одсто. Уколико то не ураде, онда им следи пријава судији за прекршаје, а онда их чекају казне од 5.000 до 150.000 динара. То није све. Они могу добити и кривичну пријаву за утају пореза.
Због ове ситуације побуниле су се обе стране: и подстанари и станодавци.
Цена квадрата
Цене закупа квадрата су, бар у Новом Саду, стварно у великом распону.Тако се стан од четрдесетак квадрата у центру издаје за 300 евра, на Булевару ослобођења за 200, на Новој Детелинари је 160, а у Улици Цара Душана 130 евра. Све те локације не спадају у периферију. Извесно је да се тамо могу наћи и јефтинији станови за издавање, то подстанарима неће промаћи. Извесно је да ће газде саме морати да сносе трошак или да га бар поделе с подстанарима.
Први сматрају да ће последица контроле бити повећање закупа станова, други пак да им надлежни већ наплаћују 40 одсто већи порез на имовину за некретнине у којима не живе па да су као закупци на тај начин посредно опорезовани.
Прописи важе годинама
Стигла је и реакција из Пореске управе: они су подсетили на то да поменути прописи важе већ низ година те да су сви станодавци били у обавези да пријаве уговорене суме и плате намет.
А баш све те реакције показале су да код нас прописе у тој области треба прецизније уредити.
О томе шта би требало учинити у наредном периоду Малиша Ђукић са Београдске банкарске академије каже да би целу материју требало регулисати тако да се, осим станодаваца и подстанара у обзир узму и инвестиције, односно чињеница да многи људи инвестирају у станове да би их издавали, пише Дневник.
Прописи везани за порез треба да буду конципирани тако да не зауставе ни издавање станова ни куповину као инвестицију јер би то био ударац и на грађевинску индустрију.
Шта ће за све у овом бизнису значити стриктна примена стопе од 20 одсто?
Подстанари већ сада стрепе да ће им газде повећати цену. Станодавци, напротив, да ће то за њих бити трошак који им никако не одговара и који не могу сви урачунати у закупнину и сервирати подстанарима..
Хоће ли тако бити мање незадовољства? На то је тешко одговорити.
Највише се издаје у Београду
Процене говоре да се у Србији издаје више од 120.000 станова. Тај бизнис је највише заступљен у великим градовима. Само у Београду издаје се 40.000 станова, а на хиљаде их се издаје и у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу.
Подстанари се жале да не добијају уговор и да су газде спремне да их избаце из стана преко ноћи, станодавци да након одласка станара често налазе готово демолиране станове и с позамашним сумама неплаћених рачуна. Све то јасно говрои да та материја захтева целовиту регулативу.
Надлежни би требало да се одлуче да ли ће наплаћивати већи порез или порез на приход од издавања. Тада ће вероватно и више станодаваца испуњавати обавезе.
Осим тога, уколико власник затекне демолиран стан и неплаћене рачуне, ту је држава која треба да га заштити и након тужбе брзо и ефикасно натера подстанара да измири обавезе. Отказни рок за подстанаре морао би бити јасно дефинисан, бар у подзаконским актима.
Невезано за порезе, нови закон о становању о којем се ових дана говори, не помиње подстанаре а требало би – то су људи који живе у тим становима.
