BUSPLUS I SRPSKA ŽENA: Zgodni neznanac je u gradskom prevozu seo do mene i rekao da sam mu supruga!
Nešto mi je šapnuo ,ali ja iskreno nisam razumela šta. Ipak sam uredno klimnula glavom i ostala ozbiljna kao da se ništa ne dešava.
Jedan sumoran, kišni dan. Završila sam obaveze na poslu i onako nogu pred nogu idem kući, zamišljena i tužna. Jer vreme je baš takvo.
Obično pešačim do kuće, ali mi se nije dalo po takvom vremenu. Ulazim u trolu i sedam na duplo sedište, pored neke devojke. Vrlo brzo, ona ustaje i odlazi, a ja se pomeram na mesto do prozora. Na moje mesto, seda gospodin, koji je koliko sam kasnije primetila vrlo privlačan i rekla bih da ima oko 50-ak godina.
Već u sledećem momentu u trolu ulazi Romkinja, koja je inače redovna na ovim relacijama i kreće da peva sada već "njenu" poznatu pesmu "Zajdi, Zajdi"...
Preturam po tašni i tražim novčanik, da pripremim novac za nju. Po završetku pesme ona kreće da prikuplja novac i obraća se gospodinu koji je sedeo pored mene:
- Daj gospodine neki dinar, živ ti ja, vidi kako ti je lepa žena!
Čovek prihvati komentar i reaguje munjevito kao iz topa i kaže:
- Evo, daće ti moja žena!
Odjednom više nije tako sumorno i tmurno. Kroz kišno, zamagljeno staklo kao da se probio neki zračak sunca.
U prvom momentu nisam bila svesna njegovih reči (reakcije) i nastavila sam okrenuta i nalakćena na prozor da posmatram kišu koja se dosadno slivala. Nešto mi je šapnuo, ali ja iskreno nisam razumela šta. Ipak sam uredno klimnula glavom i ostala ozbiljna kao da se ništa ne dešava.
U staklu primetim odraze ljudi koji se blago osmehuju, onako kao za sebe. Odjednom svi pogledi su upućeni meni i prosto se očekuje moja reakcija na njegov šaljivi komentar.
Gospodin koji je već sada glavni lik u ovoj priči ili sada već moj stečeni "muž" iz prevoza, ustaje i priprema se da izađe na sledećoj stanici. Devojka koja je sedela preko puta mene, slegne ramenima i kroz poluosmeh očekujući moje razumevanje i prosto neki nastavak priče, prokomentariše:
- Eto, bar smo se nasmejali u ovom sumornom danu...
Svi gledaju u mene, svesni činjenice da to nije moj muž. Prihvatam zezanje i očekuje se da, zaboga, kažem nešto. Uvek spremna da odgovorim na šaljive i rasterećujuće dosetke, ulazim u priču.
- Eee, to je neki muž. Pobeže!
Onda pogledam u pravcu svog "muža" i kažem:
- Eto, ostavlja me ali se ipak svako malo okrene i pogleda me. Ako naiđe kontrola, šta ću ja? Šta da kažem? On je kucao kartu, ali je otišao i kod njega je ostao BusPlus.
Krupniji gospodin koji je sedeo preko puta mene, sav se tresao od smeha kao neki meda i dobaci:
- Vidite, ima to i onu drugu stranu. Možda imate dva stana pa je on otišao u jedan, a vi idete u drugi.
Devojka se nadovezuje na priču:
- Ma, ja bih rekla da je on otišao kod mame čim vas je ostavio.
Krupni gospodin dodaje:
- E, moram ovo obavezno da ispričam svojoj ženi jer me stalno tera da se doterujem kada idem na posao, a nije ni svesna da ja negde usput mogu i da se "oženim". Bolje bi joj bilo da me pusti!
Ovo je jedna prosečna srpska žena u prevozu koja je spremna da se našali i učini put do kuće interesantnim. Srpska žena!
Ljiljana Manojlović
