ČEKAJUĆI REPRIZU: Ovako je bilo '98. (VIDEO)
Pre 16 godina reprezentacija Jugoslavije nije doputovala u Atinu kao jedan od pretendenata na titulu, ali je zajedništvom u ekipi i energijom kojom je tadašnji kapiten a današnji selektor Aleksandar Đorđević nosio naš tim, osigurala sebi još jedan veličanstven doček ispred Narodne skupštine. Tako će biti i ovog ponedeljka. Svi se nadamo, sa medaljom istog sjaja oko vrata.
Veliko finale je "pred vratima"! Hoće li se Sjedinjene Američke Države izjednačiti po broju titula sa reprezentacijom Srbije, odnosno, nekada Jugoslavije, ili će naš nacionalni tim ponovo ostati "usamljen" na prvom mestu najtrofejnijih selekcija u istoriji košarke, sa dva zlata više u odnosu na zemlju kolevke košarke? Do pre tačno 16 godina i šampionata u Grčkoj na prvom mestu pomenute liste tri selekcije delile su prvo mesto, a pored SAD-a i Jugoslavije, i selekcija Rusije kao naslednica SSSR-a želela je prvo mesto "večne liste".
Nekoliko paralela moguće je izvući između te selekcije Jugoslavije i ove današnje. Naša reprezentacija nije stigla u Atinu kao jedan od glavnih favorita (iako je prethodno osvojila dve vezane evropske titule i olimpijsko srebro), ali je to nije sprečilo da ode u samu završnicu takmičenja. Kapiten te reprezentacije a današnji selektor Aleksandar Đorđević i tada je predvodio naš tim sa klupe, pošto je zbog nedovoljno zalečene povrede na šampionat krenuo "rovit", a tek u završnici takmičenja dao je ozbiljniji doprinos i na samom terenu. Ipak, energija kojom je bodrio našu ekipu kroz turnir dala joj je snagu da ode do samog kraja.
Sličnu sudbinu na šampionatu u Španiji doživljava kapiten "orlova" Nenad Krstić koji je sa povredom kolena umerenim intenzitetom odradio najveći deo priprema, kao i veći deo šampionata, ali je kada je to bilo najbitnije nosio našu nacionalnu selekciju na terenu i rasterećivao Miroslava Raduljicu. U stručnom štabu Srbije i tada je naše reprezentativce kao pomoćni trener napred "gurao" Miroslav Muta Nikolić, dok je naš ključni igrač Dejan Bodiroga koji je danas na funkciji potpredsednika saveza zadužen za mušku reprezentativnu košarku, zajedno sa Željkom Rebračom bio motorna snaga našeg tima.
Naposletku, upravo činjenica da reprezentativci Jugoslavije nisu otišli na šampionat kao jedni od glavnih favorita, učinila je plasman u finale (i titulu) velikim uspehom, iako smo na finala navikli mnogo puta pre toga. Po osvajanju titule priređen im je veličanstven doček ispred Narodne skupštine. Dočeka će biti i sada. Bez obzira šta Đorđevićevi puleni urade protiv Amerikanaca u finalu. Jedina je razlika što će doček biti nekoliko desetina metara bliže centru, na platou ispred Starog dvora.
Ostaje samo da se nadamo da će se slaviti medalja istog sjaja. Ako i ne bude, "orlovima" to niko neće zameriti. Za sve nas oni su već pobednici.
Reprezentacija Jugoslavije 1998.
Sastav: Dejan Bodiroga, Vlado Šćepanović, Saša Obradović, Nikola Lončar, Dragan Lukovski, Miroslav Berić, Aleksandar Đorđević, Željko Rebrača, Predrag Drobnjak, Nikola Bulatović, Dejan Tomašević, Milenko Topić.
Prvi trener: Željko Obradović.
Savezni selektor: Dušan Ivković.
