ČEMU CARINSKI RAT: Milanović bi voleo da vidi KRV U SRBIJI, zato traži da silom teramo migrante Mađarima
Političko ludilo koje je uhvatilo hrvatskog premijera Zorana Milanovića, obiće se Zagrebu o glavu. Koliko će ova avantura sa carinskim ratom koštati Hrvatsku tačno ćemo znati kada se ona završi. Ali pokazalo se da se najmlađa članica Evropske unije, koja je i dosad pravila najveće probleme i ispade, upravo i ponaša kao najmlađe, najrazmaženije dete u evropskoj porodici.
Iako Srbija dosad nikoga nije usmeravala ni ka Mađarskoj, ni ka Hrvatskoj, ni Rumuniji, već su migranti sami pravili kolone prema Horgošu, pa kad je taj pravac zatvoren, onda ka Hrvatskoj, Zagreb krivi Srbiju za ono što se mesecima dešava Grčkoj, Makedoniji, Mađarskoj, pa i samoj Srbiji.
Dakle, prema mišljenju hrvatskog premijera Zorana Milanovića, srpski policajci bi trebalo da pojašu konje i uzmu bičeve i lasa u ruke, pa da poteraju izbeglice prema Horgošu, a onda, kada naiđu na žičanu ogradu, da počnu da šenluče i pucaju u vazduh kako bi zaplašili "krdo" migranata koje bi bilo usmereno da poput stampeda sruši ogradu i tako uđe u Mađarsku.
Uostalom, da Milanović izbeglice, koje su pobegle od rata, smrti i razaranja svojih domova i porodica, ne tretira bolje od stoke, govori i podatak da ih je spominjao u kontekstu rasističkog vica (koji možete pročitati klikom OVDE), a javno ih je poredio i sa stvarima, ili bolje reći sa "oruđem koje govori", jer je za njih upotrebio reč "to".
"Srbiju ne prozivam, ali im mogu poručiti da malo snize ton i što bi se reklo u vicu, šaraj malo brate. Dakle, šalji to malo u Mađarsku, Rumuniju, šalji u Hrvatsku", rekao je Milanović.
A onda je premijer Hrvatske izazvao novi šok odlukom da zatvori granicu za saobraćaj kamiona iz pravca Srbije. Sa druge strane naišao je na razumno strpljenje Srbije i njenog premijera Aleksandra Vučića koji je četiri dana čekao u nadi da će komšije promeniti odluku. Jer, kakve veze imaju kamioni sa izbeglicama i migrantima? Uđeš u kamion, proveriš ima li švercovanih izbeglica. Ako nema - puštaš kamion, ako ima - uhapsiš vozača. I rešen problem.
Ali komšije dobro znaju da kamiondžije ne švercuju izbeglice, već je blokada uvedena kao ultimatum Srbiji da "šara malo". Zagreb nije promenio odluku i usledio je žestok odgovor Srbije - u zabrani ulaska svih kamiona, vozova i brodova sa hrvatskim registracijama i zabrani ulaska kompletne hrvatske robe u Srbiju, bez obzira koje su registracije na prevozniku.
Na kontrameru Srbije Hrvatska je uzvratila zabranom saobraćaja svim putničkim vozilima sa srpskim registracijama i svima sa srpskim pasošem, izuzev ako idu peške. Na to je Vučić odgovorio da na ekonomske mere odgovara ekonomskim merama, ali da na ludilo neće odgovarati ludilom, i da su svi građani Hrvatske dobrodošli u Srbiju. Roba nije.
Da se sa terminom "ludilo" slažu čak i političari u Hrvatskoj, svedoče i reči Bora Grubišića, poslanika hrvatskog Sabora koji je kritikovao svoju vladu.
- Zaustavljajući svojim odlukama i civilni promet, civilni život, ponašaju se i prema Srbiji i prema Mađarskoj i još nekim državama kao Mad Max, upravo takvo je ponašanje našeg premijera. Šta se s njim događa u ovom završnom delu mandata njegove Vlade? - upitao je Grubišić.
"Mad Max" ili "Pobesneli Maks", kako je kod nas preveden čuveni film Mela Gibsona... Samo što je Maks imao razloga da pobesni i poludi, a Milanović nije. Bar ne na Srbiju.
Kako objasniti činjenicu da hrvatski premijer zahteva da Srbija silom potera izbeglice u Mađarsku, protivno volji Budimpešte. To je poziv Srbiji da otpočne krvavi sukob, najpre na svojoj teritoriji, protiv očajnika koji nemaju kud i koje bi silom sprovodila do Horgoša, a potom i protiv Mađarske, koja se zatvorila žicom upravo zato da im ti očajnici ne bi dalje ulazili. Suludo. Na njegovu žalost, to se neće desiti.
Ali jasno je da je na delu prepucavanje Hrvatske i Mađarske preko srpske grbače.
Za Zorana Milanovića postoji razumno objašnjenje zašto se tako ponaša. Videvši da mu izmiče premijerska fotelja kako se bliže izbori u Hrvatskoj, odlučio je da poradi na sopstvenom i rejtingu svoje Socijaldemokratske partije Hrvatske. A kud će bolji način da nađe nego razbuktavanjem nacionalističkih strasti protiv Srbije.
Zato su mu migranti koji ulaze u Hrvatsku pali "kao kec na deset", ili još bolje - "k'o budali šamar". Za sve je okrivio Srbiju, pa kud puklo. Time će nadmašiti Kolindin HDZ u antisrpskim parolama i delima i oteti im značajan procenat glasača.
Zato će ovaj carinski rat morati da sačeka ili završetak izbora u Hrvatskoj, ili neko mirenje i posredovanje iz Brisela. Teško je očekivati da će Hrvatska jednostrano i prva ukinuti uvedene mere, jer bi to moglo da se tumači kao poraz hrvatske vlade i pobeda Srbije. A to Milanović ne želi da dozvoli. Zbog toga je realnije da to bude preko posrednika iz Evropske unije, da se potpiše sporazum koji ne bi povredio sujetu ni Zagreba ni Beograda. Mada ta sujeta postoji samo sa jedne strane - one hrvatske.
Dotad, i Hrvatska i Srbija će pretrpeti veliku ekonomsku štetu. Sa hrvatske strane ona će biti znatno veća jer, kako su pisali mediji, u Hrvatskoj posluju tri srpske firme, a u Srbiji 200 hrvatskih!
To je jasno i hrvatskim privrednicima, pa je Hrvatska gospodarska (privredna) komora još u utorak zatražila da se što brže uspostavi normalan režim saobraćaja robe između Hrvatske i Srbije "kako bi se izbegle velike štete koje već trpi privreda".
"Razumem situaciju s izbeglicama u kojoj se Hrvatska našla, ali robni promet treba što pre normalizovati. Kad bi robni promet između Hrvatske i Srbije bio potpuno obustavljen, dnevni gubici za hrvatsku privredu u Komori se procenjuju na milion evra", izjavio je Josip Zaher, potpredsednik HGK za turizam, trgovinu i finansije. On je na to upozorio dva dana pre nego što je robni promet u potpunosti obustavljen.
Ali, Milanovića ne zanima gubitak koji će ostvariti Hrvatska u besmislenom carinskom ratu. Njega zanima dobitak poena koje će ostvariti njegova stranka.
A migranti nemaju puno izbora. Zna se da im je cilj zapadna Evropa, pre svega Nemačka i da su im najkraći putevi preko Mađarske ili Hrvatske.
Rumunija im nije previše interesantna za tranzit jer time svoje putešestvije čine dužim i skupljim, ali i neizvesnijim. Jer tamo ih opet čeka problematična mađarska granica i strepnja da li će je proći nakon tolikog kruženja okolo. Možda se i zbog toga rumunski premijer Viktor Ponta olako razmeće izjavama kako će migrante Rumunija dočekati ljudski i kako dolikuje, znajući da su male šanse da se oni odluče za takvu rutu.
Moguće je da će i Srbija i Hrvatska i Mađarska, pa i Grčka i Makedonija morati da sačekaju rešenje na nivou Evropske unije. I da se konačno krene u raspodelu izbeglica po kvotama Evropske unije. A Srbija je ponudila da i ona dobije kvotu, iako još nije članica evropske porodice. Ali po svemu viđenom, zaslužuje da bude.
