ЧЕМУ ЦАРИНСКИ РАТ: Милановић би волео да види КРВ У СРБИЈИ, зато тражи да силом терамо мигранте Мађарима

Иако Србија досад никога није усмеравала ни ка Мађарској, ни ка Хрватској, ни Румунији, већ су мигранти сами правили колоне према Хоргошу, па кад је тај правац затворен, онда ка Хрватској, Загреб криви Србију за оно што се месецима дешава Грчкој, Македонији, Мађарској, па и самој Србији.

Дакле, према мишљењу хрватског премијера Зорана Милановића, српски полицајци би требало да појашу коње и узму бичеве и ласа у руке, па да потерају избеглице према Хоргошу, а онда, када наиђу на жичану ограду, да почну да шенлуче и пуцају у ваздух како би заплашили "крдо" миграната које би било усмерено да попут стампеда сруши ограду и тако уђе у Мађарску. 

Уосталом, да Милановић избеглице, које су побегле од рата, смрти и разарања својих домова и породица, не третира боље од стоке, говори и податак да их је спомињао у контексту расистичког вица (који можете прочитати кликом ОВДЕ), а јавно их је поредио и са стварима, или боље рећи са "оруђем које говори", јер је за њих употребио реч "то". 

"Србију не прозивам, али им могу поручити да мало снизе тон и што би се рекло у вицу, шарај мало брате. Дакле, шаљи то мало у Мађарску, Румунију, шаљи у Хрватску", рекао је Милановић. 

А онда је премијер Хрватске изазвао нови шок одлуком да затвори границу за саобраћај камиона из правца Србије. Са друге стране наишао је на разумно стрпљење Србије и њеног премијера Александра Вучића који је четири дана чекао у нади да ће комшије променити одлуку. Јер, какве везе имају камиони са избеглицама и мигрантима? Уђеш у камион, провериш има ли шверцованих избеглица. Ако нема - пушташ камион, ако има - ухапсиш возача. И решен проблем. 

Али комшије добро знају да камионџије не шверцују избеглице, већ је блокада уведена као ултиматум Србији да "шара мало". Загреб није променио одлуку и уследио је жесток одговор Србије - у забрани уласка свих камиона, возова и бродова са хрватским регистрацијама и забрани уласка комплетне хрватске робе у Србију, без обзира које су регистрације на превознику. 

На контрамеру Србије Хрватска је узвратила забраном саобраћаја свим путничким возилима са српским регистрацијама и свима са српским пасошем, изузев ако иду пешке. На то је Вучић одговорио да на економске мере одговара економским мерама, али да на лудило неће одговарати лудилом, и да су сви грађани Хрватске добродошли у Србију. Роба није.

Да се са термином "лудило" слажу чак и политичари у Хрватској, сведоче и речи Бора Грубишића, посланика хрватског Сабора који је критиковао своју владу. 

- Заустављајући својим одлукама и цивилни промет, цивилни живот, понашају се и према Србији и према Мађарској и још неким државама као Мад Max, управо такво је понашање нашег премијера. Шта се с њим догађа у овом завршном делу мандата његове Владе? - упитао је Грубишић.

"Мад Max" или "Побеснели Макс", како је код нас преведен чувени филм Мела Гибсона... Само што је Макс имао разлога да побесни и полуди, а Милановић није. Бар не на Србију.

Како објаснити чињеницу да хрватски премијер захтева да Србија силом потера избеглице у Мађарску, противно вољи Будимпеште. То је позив Србији да отпочне крвави сукоб, најпре на својој територији, против очајника који немају куд и које би силом спроводила до Хоргоша, а потом и против Мађарске, која се затворила жицом управо зато да им ти очајници не би даље улазили. Сулудо. На његову жалост, то се неће десити.

Али јасно је да је на делу препуцавање Хрватске и Мађарске преко српске грбаче. 

За Зорана Милановића постоји разумно објашњење зашто се тако понаша. Видевши да му измиче премијерска фотеља како се ближе избори у Хрватској, одлучио је да поради на сопственом и рејтингу своје Социјалдемократске партије Хрватске. А куд ће бољи начин да нађе него разбуктавањем националистичких страсти против Србије.

Зато су му мигранти који улазе у Хрватску пали "као кец на десет", или још боље - "к'о будали шамар". За све је окривио Србију, па куд пукло. Тиме ће надмашити Колиндин ХДЗ у антисрпским паролама и делима и отети им значајан проценат гласача. 

Зато ће овај царински рат морати да сачека или завршетак избора у Хрватској, или неко мирење и посредовање из Брисела. Тешко је очекивати да ће Хрватска једнострано и прва укинути уведене мере, јер би то могло да се тумачи као пораз хрватске владе и победа Србије. А то Милановић не жели да дозволи. Због тога је реалније да то буде преко посредника из Европске уније, да се потпише споразум који не би повредио сујету ни Загреба ни Београда. Мада та сујета постоји само са једне стране - оне хрватске. 

Дотад, и Хрватска и Србија ће претрпети велику економску штету. Са хрватске стране она ће бити знатно већа јер, како су писали медији, у Хрватској послују три српске фирме, а у Србији 200 хрватских! 

То је јасно и хрватским привредницима, па је Хрватска господарска (привредна) комора још у уторак затражила да се што брже успостави нормалан режим саобраћаја робе између Хрватске и Србије "како би се избегле велике штете које већ трпи привреда". 

"Разумем ситуацију с избеглицама у којој се Хрватска нашла, али робни промет треба што пре нормализовати. Кад би робни промет између Хрватске и Србије био потпуно обустављен, дневни губици за хрватску привреду у Комори се процењују на милион евра", изјавио је Јосип Захер, потпредседник ХГК за туризам, трговину и финансије. Он је на то упозорио два дана пре него што је робни промет у потпуности обустављен. 

Али, Милановића не занима губитак који ће остварити Хрватска у бесмисленом царинском рату. Њега занима добитак поена које ће остварити његова странка.

А мигранти немају пуно избора. Зна се да им је циљ западна Европа, пре свега Немачка и да су им најкраћи путеви преко Мађарске или Хрватске.

Румунија им није превише интересантна за транзит јер тиме своје путешествије чине дужим и скупљим, али и неизвеснијим. Јер тамо их опет чека проблематична мађарска граница и стрепња да ли ће је проћи након толиког кружења около. Можда се и због тога румунски премијер Виктор Понта олако размеће изјавама како ће мигранте Румунија дочекати људски и како доликује, знајући да су мале шансе да се они одлуче за такву руту. 

Могуће је да ће и Србија и Хрватска и Мађарска, па и Грчка и Македонија морати да сачекају решење на нивоу Европске уније. И да се коначно крене у расподелу избеглица по квотама Европске уније. А Србија је понудила да и она добије квоту, иако још није чланица европске породице. Али по свему виђеном, заслужује да буде.