ON JE OŽIVEO TESLU I ODUŠEVIO BEOGRAD: Ljudi su željni alternative za ''trg, mikrofon i rokaj''

Dušan Jovović je momak kome u krvi ravnopravno struje ritam asfalta i manastiri Kosova i Metohije, svetske metropole i Gračanica. I više od toga – on je jedan od čuvara srpske baštine na KiM, koju danas svi pominjemo, a malo o njoj znamo i malo za nju činimo.

Sva naša obeležavanja se svode na to da na binu izađe neki zvaničnik da ispriča priču koju niko i ne sluša. Milankovića nismo ni obeležili, Njegoša isto. Na sreću postoji mnogo kompanija u kojima rade kvalitetni ljudi, kao što je na primer Telekom – oni su sami preuzeli inicijativu da nešto zajedno uradimo za Teslu. Smeta mi što silom prilika znam šta je neka starleta doručkovala, a toliko malo stvari znamo o svom kulturnom nasleđu. Svima su puna usta Kosmeta,  a niko ne zna šta se dešava na četiri i po sata vožnje odavde.

Nekultura koja je postala mainstream je dovela do toga da prihvatamo stvari zdravo za gotovo, pa se više niko ne buni kad istekne sat na muzeju koji deceniju i više ne radi, kad se ukine neki festival... Tako da mi je ogromno iznenađenje bilo ovo sa Teslom. Ljudi mi masovno prilaze i zahvaljuju se, što znači da nismo loš narod, da imamo želju da nešto vidimo, da nije tačno da masovnost postiže samo rijaliti.

Ja ne znam šta znači biti urban, rođen sam u Beogradu, tu sam odrastao. Da biste slušali džez, krećete od Bitlsa, onda možda Rolingstounsi, pa bluz i onda pređete na džez i fank. Tako i ovo. Kao klinac sam upoznavao razne kulture i onda shvatim da mi je pred nosom nešto odakle je krenula kompletna renesansa. I uđete u jedan „živi muzej“, a to su manastiri na Kosovu i Metohiji i shvatite da postoji jedna politika koja želi sve to da zbriše. Kad sam bio blagosloven i odabran od SPC da budem u delegaciji i donesem Blagodatni oganj u Srbiju, što ne znam čime sam zaslužio, jerusalimski patrijarh je rekao nešto što mi je ostalo u sećanju „Kosovo i Metohija nije vaše, pa vi Srbi niste normalni. Ono vam je dato od Boga na čuvanje“.

I onda kad uđete u manastir, u taj živi muzej koji je radio uvek i uprkos svemu, shvatite da morate da budete na mestu gde vaša kultura najviše strada. Totalno mi je neverovatno da sedim u Beogradu i kukam kako nema para za ovo što radim, a na Kosovu i Metohiji mi se briše nešto esencijalno. Šta bi radili Parižani da gori Luvr? Sa druge strane, pomalo to radim i sa sebične strane, jer tamo kupim istinsku inspiraciju. 

Moj prvi studentski posao je bio kreiranje ilustracija za Politikin Zabavnik, bio sam tehnički direktor pozorišta, posle je došla digitalizacija televizije, doktorat i onda sam otišao u inostranstvo. Ovde je bila agonija u slikarstvu, uopšte u kulturi, bilo je skoro nemoguće nabaviti sve potrebne materijale. Tada sam se posvetio izučavanju softvera, jer je bilo lakše naučiti programski jezik nego nabaviti uljane boje. Svi smo se snalazili kako smo umeli, jer je postojala ogromna želja za stvaralaštvom. Kulturizaciju smo krenuli da radimo pomalo i iz bunta,a malo iz potrebe, u želji da napravimo nešto umesto da samo pričamo da nešto treba napraviti.

Setite se izložbe impresionista nakon celog mučenja sa Narodnim muzejom, redovi su bili do Doma omladine. Imao sam prilike da po celoj Srbiji sarađujem sa kolegama i najveću potrebu za stvaranjem sam video na Kosmetu. Kada smo organizovali da u Gračanicu prvi put posle više od 20 godina dodje simfonijski orkestar, narod je plakao. I prvi put sam video da ljudi i deca koji žive u enklavi čekaju red, ne bi li se slikali sa dirigentom. To su ljudi koji su isto slušali sve ono što je popularno po splavovima. I sad mi to objasnite.

Ja kao čovek iz kulture imam problem sa kulturnim sadržajem koji nam se servira, on je retro, prevaziđen. Ako kralj Petar I u ratu u kom trećina stanovništva strada organizuje filmsku sekciju koja snimi trista sati materijala koji se čuva u Kinoteci i sve to finansira u uslovima opšteg rasula, niko ne može da me ubedi da stanje ne može poslednjih 10-15 godina ne može da se sredi.

Sad postavite sebi pitanje – da se Tesla danas rodi, da li bi ga Srbija razumela? Da smo i dalje na svećama i on dođe i kaže „ja imam nešto što se zove sijalica, nisu nam potrebne sveće“. Pa izbacili bi ga napolje ili bi mu se smejali.

Ako smo pre 100 godina bili spremni za čuda, spremni smo i sad.

Mediji se ponašaju u skladu sa tržištem. Kad bi se radilo na obrazovanju naroda i razvoju zakona u kulturi, stvorila bi se sredina koja bi zahtevala bolji sadržaj. Mediji bi se tome vrlo brzo prilagodili. Poenta cele priče je dela, a ne reči.

Svi su u nekim isptivanjima - da li su mediji krivi, da li je ministarstvo krivo, da li je vlada kriva, da li je narod kriv... A suština je da smo pokrenuli Kulturizaciju, da je zbog toga Telekom pokrenuo celu priču Teslinog vremeplova, i da je to dalo kakve takve rezultate, ako uzmete reakcije ljudi u obzir. Ja sad jedva čekam Novi Sad i Niš. I garantujem da će u Nišu biti prepuno, jer se uvek jug zaobilazi. Ljudi su toliko željni nečeg drugačijeg, neke druge varijante osim one trg, mikrofon i rokaj. Protiv koje nemam ništa, samo želim alternativu.