"ČUVENI" IZVEŠTAJ koji je mnogima promenio mišljenje o DRAŽI MIHAILOVIĆU!

Priče o jugoslovenskom otporu uglavnom su se odnosile na generala Mihailovića i njegove četnike, a onda se pojavio "čuveni" izveštaj koji je promenio ugao gledanja i dao zamah pokretu koji je odbacio Mihailovića.

Polemika o ukidanju presude iz 1946. godine još uvek ne jenjava, kada je po odluci suda streljan Dragoljub Draža Mihailović, četnički general. O tome šta mu je prethodilo, o stavovima svih strana u ovom procesu, dosta se pisalo proteklih decenija, no postoji jedna prepiska o kojoj se vrlo malo zna, a uticala je na imidž četničkog vođe u svetu tokom Drugog svetskog rata.

Londonski Tajms je objavio polemiku između Ficroja Maklejna, brigadnog generala, koga je Vinston Čerčil, britanski premijer, postavio za šefa savezničke vojne misije koja je u Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske stigla septembra 1943. godine i britanskih oficira koji su bili u savezničkoj vojnoj misiji pri štabu Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini.

U novembru 1943. godine, Maklejn je napisao čuveni politički izveštaj koji je Čerčil okarakterisao i zabeležio kao “izvanredno zanimljiv”, a Elizabet Parker šefica odeljenja za britansku propagandu (SOE) rekla je da je Maklejnov izveštaj “dao snažan zamah pokretu koji je išao za odbacivanjem Mihailovića”. Maklejnov izveštaj “bomba”, tvrdi Heder Vilijams, jeste “verovatno najuticajniji dokument koji je sačinio ijedan britanski oficir u Jugoslaviji tokom rata”.

Šta je Maklejn napisao u famoznom izveštaju?

On je između ostalog rekao da "partizani imaju svesrdnu pomoć od civilnog stanovništva" i da se "divljačke represije od neprijatelja ne uzimaju u obzir", jer i "svi partizani dele iste opasnosti i svi su bezobzirni prema smrti".

Istakao je da partizanska politika je pre konstruktivna nego destruktivna,  i da je "van diskusije da može biti povratka na stari poredak".

Pritom, Maklejn smatra da "ako se Draža odrekne samo najnotornijih kolaboratera među svojim komandantima, to bi značilo da on ostaje bez ikakvih snaga kojima bi raspolagao".

U završnom delu dokumenta Maklejn je nedvosmislen i kaže da se "partizani bore protiv Nemaca, dok četnici ili potpomažu Nemce ili ništa ne rade", piše Danas.

Preporuke: šta uraditi sa četničkim pokretom

Brigadni britanski oficir daje rešenje, odnosno preporuke kako i šta uraditi sa četničkim pokretom

Pod ovim okolnostima, moje preporuke su sledeće: da prestane pomoć Mihailoviću i da se naša pomoć partizanima znatno pojača.

Nakon objavljivanja ovog izveštaja, iz Forin ofisa zatražena je reakcija od brigadnog generala Čarlsa Daglasa Armstronga, čoveka iz Dražinog štaba. On je u izveštaju iz novembra 1943. godine, između ostalog naveo da “Mihailović misli jedino kako da savlada partizane i da spreči njihov ulazak u Srbiju".

General Armstrong je takođe uputio oštru kritiku generalu Draži u kojoj kaže, "Otkako sam dodeljen Vašem štabu nikad nisam od Vas dobio nijedan dragovoljan predlog ili plan za izvršavanje vojnih operacija ka istoku, to jest u Srbiji. Stalno ste zauzeti problemima partizana, muslimana i ustaša. Izgleda da ste se sasvim zadubili u ovu unutrašnju borbu na veliku štetu jugoslovenskog doprinosa ratnom naporu Ujedinjenih nacija."

Draža predstavlja osećanja najvećeg dela Srba

Usledile su i reakcije drugih oficira, tako je Daglas Hauard, načelnik Južnog odeljenja Forin ofisa, rekao da bi bilo "veoma pogrešno nametnuti partizane Srbima, jer Mihailović predstavlja osećanja najvećeg dela Srba".  Ali, Hauard je takođe smatrao da je u dugoročnom interesu da Britanija pomaže partizane da dobiju kontrolu nad celom Jugoslavijom.

Enotni Idn, ministar spoljnih poslova u Čerčilovoj vladi, dobio je telegram od  britanskog ambasadora pri jugoslovenskoj vladi u kome on iznosi stav "da bi trebalo odmah da prekinemo sa generalom Mihailovićem” dodajući da je obavestio ambasadora da je “spreman da preporuči ovaj stav ratnom kabinetu ali da on mora da ima dokaze da general Mihailović sarađuje sa neprijateljem čak i ukoliko bi ti dokazi bili takve prirode da ne bi mogli da budu javno objavljeni" .

Na sednici od 3. januara 1944. godine Idn je saopštio kabinetu da "dokaze po ovom pitanju priprema SOE".

U memorandumu od 10. januara 1944. godine, Idn piše da će raskid sa Mihailovićem sigurno privući veliku pažnju, i da postoji mogućnost da na kraju ispadne kako je četnički vođa žrtvovan zarad udovoljavanja sovjetskoj vladi.

Odbacivanje Draže, prihvatanje Tita

Dva dana nakon hapšenja generala Draže,  engleski ambasador u Beogradu Ralf Stivenson je, pored ostalog, napisao da je Mihailović bio "legendarno čudovište koje simbolizuje reakciju, tiraniju i srpski partikularizam".

Dan nakon početka suđenja,  Ficroj Maklejn je objavio vrlo opširan tekst u Tajmsu kojim obrazlaže zbog čega je Britanija okrenula leđa Draži i prihvatila Tita, bez obzira što su od početka znali da je Tito komunista.

Zanimljivo je da u svom izveštaju Maklejn kaže da su se sve do njegovog dolaska u Titov štab 1943. godine priče o jugoslovenskom otporu koje su dolazile u spoljni svet, skoro isključivo odnosile na generala Mihailovića i njegove četnike.

Jugoslovenska propagandna mašina u rukama kraljevske vlade

U tom trenutku to i nije bilo previše iznenađujuće jer je jugoslovenska propagandna mašina u ovoj zemlji bila u rukama jugoslovenske kraljevske vlade, čije je oduševljenje Mihailovićem bilo jedino jednako njihovom neprijateljstvu prema Titu. 

Do kraja 1943. godine Bi-Bi-Si praktično nijednom nije spomenuo ni Tita ni partizane. I pored ove zavere ćutanja, glasine o partizanskim junačkim delima doprle su u ovu zemlju i istovremeno su počele da se rađaju sumnje u istinitost legendarnih poduhvata Mihailovića – navodi se u izveštaju.

Na kraju, Maklejn kaže da je njegov zadatak bio da utvrdi delotvornost i snagu partizanskog pokreta i da otkrije ko nanosi najviše štete Nemcima. Britanski general ističe da britansku vladu nije zanimalo da uspostavlja granice širenja komunističkog uticaja u istočnoj Evropi i da je politika bila u drugom planu.