"ЧУВЕНИ" ИЗВЕШТАЈ који је многима променио мишљење о ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ!

Приче о југословенском отпору углавном су се односиле на генерала Михаиловића и његове четнике, а онда се појавио "чувени" извештај који је променио угао гледања и дао замах покрету који је одбацио Михаиловића.

Полемика о укидању пресуде из 1946. године још увек не јењава, када је по одлуци суда стрељан Драгољуб Дража Михаиловић, четнички генерал. О томе шта му је претходило, о ставовима свих страна у овом процесу, доста се писало протеклих деценија, но постоји једна преписка о којој се врло мало зна, а утицала је на имиџ четничког вође у свету током Другог светског рата.

Лондонски Тајмс је објавио полемику између Фицроја Маклејна, бригадног генерала, кога је Винстон Черчил, британски премијер, поставио за шефа савезничке војне мисије која је у Врховни штаб Народноослободилачке војске стигла септембра 1943. године и британских официра који су били у савезничкој војној мисији при штабу Врховне команде Југословенске војске у отаџбини.

У новембру 1943. године, Маклејн је написао чувени политички извештај који је Черчил окарактерисао и забележио као “изванредно занимљив”, а Елизабет Паркер шефица одељења за британску пропаганду (СОЕ) рекла је да је Маклејнов извештај “дао снажан замах покрету који је ишао за одбацивањем Михаиловића”. Маклејнов извештај “бомба”, тврди Хедер Вилијамс, јесте “вероватно најутицајнији документ који је сачинио иједан британски официр у Југославији током рата”.

Шта је Маклејн написао у фамозном извештају?

Он је између осталог рекао да "партизани имају свесрдну помоћ од цивилног становништва" и да се "дивљачке репресије од непријатеља не узимају у обзир", јер и "сви партизани деле исте опасности и сви су безобзирни према смрти".

Истакао је да партизанска политика је пре конструктивна него деструктивна,  и да је "ван дискусије да може бити повратка на стари поредак".

Притом, Маклејн сматра да "ако се Дража одрекне само најноторнијих колаборатера међу својим командантима, то би значило да он остаје без икаквих снага којима би располагао".

У завршном делу документа Маклејн је недвосмислен и каже да се "партизани боре против Немаца, док четници или потпомажу Немце или ништа не раде", пише Данас.

Препоруке: шта урадити са четничким покретом

Бригадни британски официр даје решење, односно препоруке како и шта урадити са четничким покретом

Под овим околностима, моје препоруке су следеће: да престане помоћ Михаиловићу и да се наша помоћ партизанима знатно појача.

Након објављивања овог извештаја, из Форин офиса затражена је реакција од бригадног генерала Чарлса Дагласа Армстронга, човека из Дражиног штаба. Он је у извештају из новембра 1943. године, између осталог навео да “Михаиловић мисли једино како да савлада партизане и да спречи њихов улазак у Србију".

Генерал Армстронг је такође упутио оштру критику генералу Дражи у којој каже, "Откако сам додељен Вашем штабу никад нисам од Вас добио ниједан драговољан предлог или план за извршавање војних операција ка истоку, то јест у Србији. Стално сте заузети проблемима партизана, муслимана и усташа. Изгледа да сте се сасвим задубили у ову унутрашњу борбу на велику штету југословенског доприноса ратном напору Уједињених нација."

Дража представља осећања највећег дела Срба

Уследиле су и реакције других официра, тако је Даглас Хауард, начелник Јужног одељења Форин офиса, рекао да би било "веома погрешно наметнути партизане Србима, јер Михаиловић представља осећања највећег дела Срба".  Али, Хауард је такође сматрао да је у дугорочном интересу да Британија помаже партизане да добију контролу над целом Југославијом.

Енотни Идн, министар спољних послова у Черчиловој влади, добио је телеграм од  британског амбасадора при југословенској влади у коме он износи став "да би требало одмах да прекинемо са генералом Михаиловићем” додајући да је обавестио амбасадора да је “спреман да препоручи овај став ратном кабинету али да он мора да има доказе да генерал Михаиловић сарађује са непријатељем чак и уколико би ти докази били такве природе да не би могли да буду јавно објављени" .

На седници од 3. јануара 1944. године Идн је саопштио кабинету да "доказе по овом питању припрема СОЕ".

У меморандуму од 10. јануара 1944. године, Идн пише да ће раскид са Михаиловићем сигурно привући велику пажњу, и да постоји могућност да на крају испадне како је четнички вођа жртвован зарад удовољавања совјетској влади.

Одбацивање Драже, прихватање Тита

Два дана након хапшења генерала Драже,  енглески амбасадор у Београду Ралф Стивенсон је, поред осталог, написао да је Михаиловић био "легендарно чудовиште које симболизује реакцију, тиранију и српски партикуларизам".

Дан након почетка суђења,  Фицрој Маклејн је објавио врло опширан текст у Тајмсу којим образлаже због чега је Британија окренула леђа Дражи и прихватила Тита, без обзира што су од почетка знали да је Тито комуниста.

Занимљиво је да у свом извештају Маклејн каже да су се све до његовог доласка у Титов штаб 1943. године приче о југословенском отпору које су долазиле у спољни свет, скоро искључиво односиле на генерала Михаиловића и његове четнике.

Југословенска пропагандна машина у рукама краљевске владе

У том тренутку то и није било превише изненађујуће јер је југословенска пропагандна машина у овој земљи била у рукама југословенске краљевске владе, чије је одушевљење Михаиловићем било једино једнако њиховом непријатељству према Титу. 

До краја 1943. године Би-Би-Си практично ниједном није споменуо ни Тита ни партизане. И поред ове завере ћутања, гласине о партизанским јуначким делима допрле су у ову земљу и истовремено су почеле да се рађају сумње у истинитост легендарних подухвата Михаиловића – наводи се у извештају.

На крају, Маклејн каже да је његов задатак био да утврди делотворност и снагу партизанског покрета и да открије ко наноси највише штете Немцима. Британски генерал истиче да британску владу није занимало да успоставља границе ширења комунистичког утицаја у источној Европи и да је политика била у другом плану.