DA BUDE POSLEDNJI ZAKON SA IMENOM MRTVOG DETETA: Šta bi podrazumevao Aleksin zakon?
Tragedija porodice Janković digla je veliku prašinu i dovela do ideje za donošenje zakona zakon kojim će se regulisati problem vršljačkog nasilja - Aleksinog zakona.
Roditelji malog Alekse koji je tragično stragao bacivši se sa terase stana zbog maltretiranja vršnjaka, smogli su snage da o svojoj tragediji progovore posle četiri godine. Njihova priča pokrenula je lavinu komentara, saosećanja, ali i inicijative - da se ovaj problem definiše zakonom koji će nositi ime stradalog malog junaka.
Na internetu je pokrenuta onlajn peticija da se usvoji zakon kojim bi se vršnjačko nasilje strože kontrolisalo, ali i kažnjavalo. Za samo dva dana peticija broji preko 12 hiljada potpisa, a Aleksinim roditeljima podrška stiže sa svih strana, pa i preko društvenih mreža.
Međutim, šta bi uopšte značio i podrazumevao Aleksin zakon objašnjava Dragana Ćorić koja će u dogovoru sa Aleksinim roditeljima biti ta koja će napisati nacrt ovog zakona.
"Interesujući se šta bi zapravo bio taj sadržaj Aleksinog zakona, tako sam došla do njegovih roditelja i nakon razgovora sa mamom pokojnog Alekse, došli smo do zaključka da oni žele da se ovako nešto ne ponovi nikad više i to je za mene bila inicijalna kapisla", objašnjava Dragana, koja je docent na pravnom u Novom Sadu i predsednik udruženja roditelja.
Nastavnik gubi licencu
Aleksin zakon kao izmena postojećeg
Aleksin zakon neće biti poseban zakon, već će se on odnositi na izmene koje će biti unete u već postojeć.
"Mi smo negde preuzeli praksu iz aglosaksonskih sistema da nešto zovemo nečijim zakonom, a da to svakako predstavlja promenu već postojećeg zakona. Želim da izvučemo najbolje iz svih tih negativnih iskustava i da napišemo najbolje moguće mehanizme za zaštitu dece od svega toga", objašnjava ona.
Loš obrazovni sistem, koji je u ovom slučaju zakazao, prvi je problem koji mora da se reši, jer kad je u pitanju vršnjaško nasilje, škole ne poštuju protokol za borbu protiv nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
"Sistem kom mi poveravamo decu je zakazao. U razgovoru sa njegovom mamom došli smo do zaključka da bi trebalo definitivno govoriti o pooštravanju odgovornosti i kazne možda za sve one činioce, pre svega prosvetne radnike, diretore škola koji ne postupaju po tim protokolima. Škola je bila druga kuća i bezbedno mesto, ali škole počinju da bivaju sve samo ne sigurna mesta", ističe Ćorić.
Preciznije, treba promeniti deo koji se odnosi na obaveze, prava i odgovornosti nastavnika, a reč je o Zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja.
"Nastavnici treba da snose krivičnu odgovornost, jer se oni nalaze u ulozi nadređenog u odnosu na našu decu. Treba reći i da je u pitanju isto čast jedne određene profesije. Gubljenje licence na određeno vreme ili trajni gubitak licence ako ste svojim propuštanjem doveli do teške telesne povrede ili smrti nekog deteta, je sasvim razumljiva sankcija. Zašto bismo mi dozvolili nekome ko je izgubio dete da na takav način dalje gubi decu?", pita se Dragana.
Uvođenje nadzora nad vršenjem roditeljskog staranja
Osim oduzimanja licenci nastavnicima, koje će se nači kao predlog u ovom nacrtu zakona, Ćorić predlaže da se uvede i nadzor nad vršenjem roditeljskog staranja.
"Čest je slučaj da se roditelji, pre svega dece nasilnika, ne odazivaju pozivu škole. To je onaj problem sa kojima se sve škole suočavaju kada pokušavaju da stupe u kontakt sa roditeljima deteta koje ima problematičnije ponašanje. Stoga treba uspostaviti strožu kontrolu, jer se postavlja pitanje: Gde su prava žrtve, koje neko gazi, tuče, nema užinu, otima mu džeparac. Gde su prava takve dece?", pita se ona.
"Ja samo želim da ovo bude poslednji zakon i poslednja promena zakona koju ćemo nazivati imenom nekog mrtvog deteta. To što se dešava prevazilazi granice horor filmova", zaključuje Ćorić.
