NATO uvežbava rat sa Rusijom
Otkako je prethodnih meseci kriza u Ukrajini dobila na intezitetu, NATO je značajno preusmerio svoj fokus na starog hladnoratovskog neprijatelja, Rusiju. Optužujući Putina i Ruse za ''ozbiljnu destabilizaciju regiona'' pa čak i za ''kopnenu invaziju na istoku Ukrajine'', mnoge NATO članice, a ponajviše one koje dele granicu sa Rusijom, izrazile su ozbiljnu zabrinutost za svoju bezbednost. Kako bi umirio svoje najmlađe članice, NATO savet je isplanirao i izveo niz vojnih vežba kako bi se ''testirala borbena gotovost istočnih granica NATO'' koje predstavljaju prvu liniju odbrane.
Počelo je sa već redovnim setom vežbi pod imenom ''Jako koplje'', koje je trebalo da budu održane tokom maja u Estoniji. Ali, ovoga puta u izmenjenim okolnostima, kako je i zaključio portparol Ministarstva odbrane Estonije, Roland Murof. "Očigledan je veliki angažman savezničkih trupa. Ove vežbe tradicionalno su održavane na nacionalnom nivou, u njima nisu učestvovali naši partneri, ali sada se situacija izmenila".
Nekoliko hiljada vojnika iz zemalja NATO održalo je vojne vežbe u Estoniji, u blizini ruske granice, a u vežbama su po prvi put učestvovali američki i britanski vojnici. Nema sumnje da je ova bivša sovjetska republika postala veoma zanimljiva zbog svoje istorije i geopolitičkog položaja tj. granice sa Rusijom, baš u trenutku kada je Zapad nastojao da okrivi Moskvu za krizu u Ukrajini. Ubrzo nakon ovih vežbi, Estonija je prepoznala svoju novu ulogu kao regionalni NATO centar i potvrdila ostalim članicama da je spremna da gradi dodatnu infrastrukturu ako NATO odluči da dislocira dodatne vojne snage na istočnim granicama. Prema estonskom ministru, reč je o protivavionskim jedinicama i štabu koji bi bio spreman da rukovodi dolaskom saveznika i prvim linijama odbrane.
Potom je na području centralne Norveške usledila najveća i najopsežnija špijunsko-obaveštajna vežba u istoriji Severnoatlantske vojne alijanse. Reč je o vežbi ''Objedinjena vizija 2014'', u kojoj je učestvovalo oko 2.000 obaveštajaca i operativaca iz 18 zemalja. U žaru borbe, prava informacija u pravim rukama može da odluči između života i smrti. Ali, to je veoma složen proces, što znači da morate biti u stanju da prikupite i obradite informacije sa više platformi, izvora, prosledite ih komandantima na terenu, koji donose važne odluke štiteći svoje vojnike i civile.
Cilj ovih manevara u Norveškoj bio je da se ispitaju mogućnosti i sposobnosti bezbednosnih struktura NATO u prikupljanju važnih vojnih informacija iz vazduha, mora i sa kopna i njihova upotreba u kriznim situacijama. Istovremeno, ovo je bio i prvi veliki test kako prikupiti i potom iskoristiti masu podataka sabranih špijuniranjem i nadgledanjem iz svih raspoloživih pozicija - iz satelita, aviona, bespilotnih letelica (dronova), sa brodova, pomoću radara i senzora na zemlji i na kraju, podataka sakupljenih od običnih operativaca iz različitih zemalja. Kako je primetio uticajni list ''Aftenposten'', ovo ''desetodnevno tajno igranje rata sa špijunskim dronovima” odigralo se u atmosferi najvećeg zahlađenja odnosa između Rusije i NATO saveza još od raspada Sovjetskog Saveza.
Velike pomorske i kopnene vežbe koje su tokom leta organizovane u Baltičkim zemljama ocenjene su kao uspešne u jačanju vojne interoperabilnosti i promovisanju međusobnog razumevanja, poverenja i saradnje između vojski i zemalja učesnica. Vežbe su održane kao vrhunac niza drugih vežbi koje su saveznici sproveli u Istočnoj Evropi.
''BALTOPS 2014'', vežba koja se održava 42. godinu za redom, u organizaciji Evropske komande SAD, okupila je trupe iz Belgije, Danske, Estonije, Finske, Gruzije, Nemačke, Letonije, Litvanije, Holandije, Norveške, Poljske, Švedske, Velike Britanije, Sjedinjenih Država i NATO. Tridesetak brodova i 52 aviona činili su sastav međunarodnih snaga sa ciljem poboljšanja multinacionalnih pomorskih kapaciteta i interoperabilnosti i podrške Saradnji protiv pretnji bezbednosti u širem baltičkom regionu (TSC). ''Ovogodišnji plan vežbi napravljen je tako da, kao saveznici i partneri, budemo spremni da reagujemo kada je potrebno, bez obzira na lokaciju'', zaključio je američki vice admiral Fil Dejvidson, komandant 6. flote.
Iako je još tokom samita NATO u Velsu bilo jasno da će doći do sporazumnog primirja dve strane u ukrajinskom sukobu, što je potvrdio i sam predsednik Ukrajine Petro Porošenko samo dan pre sastanka Kotakt grupe za Ukrajinu, NATO je uveliko najavio kreiranje novih Snage za odgovor (NATO response force) koje bi mogao da razmesti u Letoniji, Estoniji i Litvaniji, a možda i u Poljskoj. To bi značilo drastično povećanje NATO snaga u istočnoj Evropi još od Hladnog rata.
Na novu vojnu infrastrukturu NATO Rusi će odgovoriti predislokacijom svojih snaga za brzo reagovanje, pre svega rasporedom jedne do dve vazdušno-desantne divizije u baze u Belorusiji i u oblasti Kalinjingrada. Na američki raketni štit odgovoriće raketama „Iskander” u Belorusiji i u oblasti Kalinjingrada. Uz to, zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije, Mihail Popov, je u intervjuu za RIA Novosti saopštio da će Rusija do kraja 2014. godine usvojiti revidiranu vojnu doktrinu povodom novih pretnji državi. Revizija vojne doktrine Rusije je sasvim prirodna reakcija na izjave NATO o širenju prisustva u istočnoj Evropi i tvrdnje članica alijanse da Rusija predstavlja pretnju njihovoj bezbednosti.
Takođe, u toku je nova eskalacija odnosa koja vrlo lako može da postane ''kap koja je prelila čašu'', a koju je ponovo načinio upravo NATO. Reč je o održavanju niza vojnih vežbi na teritoriji Ukrajine početkom septembra. Naime, mornarice Ukrajine i SAD održale su zajedničku vojnu vežbu nazvanu “Morski povetarac 2014” od 8. do 10. septembra, na Crnom moru. U vežbama je učestvovalo blizu 280 američkih marinaca, ali i predstavnici pet zemalja - Gruzije, Rumunije i Turske, kao i jedinica za specijalne operacije NATO, u kojoj su bili kanadski, španski i rumunski brodovi.
A potom je na redu došla velika kopnena vežba u Ukrajini. ''Brzi trozubac 2014'', koju prevode SAD uz učešće oružanih snaga iz čak 15 zemalja. Vežba se održava u zapadnoj Ukrajini, od 15. do 26. septembra, nedaleko od grada Lavova. U njoj učestvuje oko 1.300 vojnika od čega oko 200 američkih i više od 50 vojnih i borbenih vozila.
Uz to, NATO snage su aktivno počele da naoružavaju kijevske snage, iako to ne rade zvanično kao članice. Međutim, ne postoji zabrana da NATO zemlje to rade samoinicijativno, čime tehnički ne krše statut Saveza.
Kakav god da je krajnji rezultata ovih vežbi, jedno je sigurno: rat u Ukrajini, nova vojna infrastruktura NATO blizu ruskih granica, kao i američki sistem protivraketne odbrane u Evropi, definitivno su ''poslednji ekseri zakucani u kovčeg američko-ruskog strateškog partnerstva''. Time se praktično anuliraju i poslednji sporazumi dve strane poput onog iz 1977. godine dok mehanizme saradnje, poput Saveta Rusija–NATO više niko i ne spominje kao forum za razrešavanje svih međusobnih nesporazuma.
