НАТО увежбава рат са Русијом

Почело је са већ редовним сетом вежби под именом ''Јако копље'', које је требало да буду одржане током маја у Естонији. Али, овога пута у измењеним околностима, како је и закључио портпарол Министарства одбране Естоније, Роланд Муроф. "Очигледан је велики ангажман савезничких трупа. Ове вежбе традиционално су одржаване на националном нивоу, у њима нису учествовали наши партнери, али сада се ситуација изменила".

Неколико хиљада војника из земаља НАТО одржало је војне вежбе у Естонији, у близини руске границе, а у вежбама су по први пут учествовали амерички и британски војници. Нема сумње да је ова бивша совјетска република постала веома занимљива због своје историје и геополитичког положаја тј. границе са Русијом, баш у тренутку када је Запад настојао да окриви Москву за кризу у Украјини. Убрзо након ових вежби, Естонија је препознала своју нову улогу као регионални НАТО центар и потврдила осталим чланицама да је спремна да гради додатну инфраструктуру ако НАТО одлучи да дислоцира додатне војне снаге на источним границама. Према естонском министру, реч је о противавионским јединицама и штабу који би био спреман да руководи доласком савезника и првим линијама одбране. 

Потом је на подручју централне Норвешке уследила највећа и најопсежнија шпијунско-обавештајна вежба у историји Северноатлантске војне алијансе. Реч је о вежби ''Обједињена визија 2014'', у којој је учествовало око 2.000 обавештајаца и оперативаца из 18 земаља. У жару борбе, права информација у правим рукама може да одлучи између живота и смрти. Али, то је веома сложен процес, што значи да морате бити у стању да прикупите и обрадите информације са више платформи, извора, проследите их командантима на терену, који доносе важне одлуке штитећи своје војнике и цивиле.

Циљ ових маневара у Норвешкој био је да се испитају могућности и способности безбедносних структура НАТО у прикупљању важних војних информација из ваздуха, мора и са копна и њихова употреба у кризним ситуацијама. Истовремено, ово је био и први велики тест како прикупити и потом искористити масу података сабраних шпијунирањем и надгледањем из свих расположивих позиција - из сателита, авиона, беспилотних летелица (дронова), са бродова, помоћу радара и сензора на земљи и на крају, података сакупљених од обичних оперативаца из различитих земаља. Како је приметио утицајни лист ''Афтенпостен'', ово ''десетодневно тајно играње рата са шпијунским дроновима” одиграло се у атмосфери највећег захлађења односа између Русије и НАТО савеза још од распада Совјетског Савеза.

Велике поморске и копнене вежбе које су током лета организоване у Балтичким земљама оцењене су као успешне у јачању војне интероперабилности и промовисању међусобног разумевања, поверења и сарадње између војски и земаља учесница. Вежбе су одржане као врхунац низа других вежби које су савезници спровели у Источној Европи.

''БАЛТОПС 2014'', вежба која се одржава 42. годину за редом, у организацији Европске команде САД, окупила је трупе из Белгије, Данске, Естоније, Финске, Грузије, Немачке, Летоније, Литваније, Холандије, Норвешке, Пољске, Шведске, Велике Британије, Сједињених Држава и НАТО. Тридесетак бродова и 52 авиона чинили су састав међународних снага са циљем побољшања мултинационалних поморских капацитета и интероперабилности и подршке Сарадњи против претњи безбедности у ширем балтичком региону (ТСЦ). ''Овогодишњи план вежби направљен је тако да, као савезници и партнери, будемо спремни да реагујемо када је потребно, без обзира на локацију'', закључио је амерички вице адмирал Фил Дејвидсон, командант 6. флоте.

Иако је још током самита НАТО у Велсу било јасно да ће доћи до споразумног примирја две стране у украјинском сукобу, што је потврдио и сам председник Украјине Петро Порошенко само дан пре састанка Котакт групе за Украјину, НАТО је увелико најавио креирање нових Снаге за одговор (НАТО респонсе форце) које би могао да размести у Летонији, Естонији и Литванији, а можда и у Пољској. То би значило драстично повећање НАТО снага у источној Европи још од Хладног рата.

На нову војну инфраструктуру НАТО Руси ће одговорити предислокацијом својих снага за брзо реаговање, пре свега распоредом једне до две ваздушно-десантне дивизије у базе у Белорусији и у области Калињинграда. На амерички ракетни штит одговориће ракетама „Искандер” у Белорусији и у области Калињинграда. Уз то, заменик секретара Савета безбедности Русије, Михаил Попов, је у интервјуу за РИА Новости саопштио да ће Русија до краја 2014. године усвојити ревидирану војну доктрину поводом нових претњи држави. Ревизија војне доктрине Русије је сасвим природна реакција на изјаве НАТО о ширењу присуства у источној Европи и тврдње чланица алијансе да Русија представља претњу њиховој безбедности.

Такође, у току је нова ескалација односа која врло лако може да постане ''кап која је прелила чашу'', а коју је поново начинио управо НАТО. Реч је о одржавању низа војних вежби на територији Украјине почетком септембра. Наиме, морнарице Украјине и САД одржале су заједничку војну вежбу названу “Морски поветарац 2014” од 8. до 10. септембра, на Црном мору. У вежбама је учествовало близу 280 америчких маринаца, али и представници пет земаља - Грузије, Румуније и Турске, као и јединица за специјалне операције НАТО, у којој су били канадски, шпански и румунски бродови.

А потом је на реду дошла велика копнена вежба у Украјини. ''Брзи трозубац 2014'', коју преводе САД уз учешће оружаних снага из чак 15 земаља. Вежба се одржава у западној Украјини, од 15. до 26. септембра, недалеко од града Лавова. У њој учествује око 1.300 војника од чега око 200 америчких и више од 50 војних и борбених возила.

Уз то, НАТО снаге су активно почеле да наоружавају кијевске снаге, иако то не раде званично као чланице. Међутим, не постоји забрана да НАТО земље то раде самоиницијативно, чиме технички не крше статут Савеза.    

Какав год да је крајњи резултата ових вежби, једно је сигурно: рат у Украјини, нова војна инфраструктура НАТО близу руских граница, као и амерички систем противракетне одбране у Европи, дефинитивно су ''последњи ексери закуцани у ковчег америчко-руског стратешког партнерства''. Тиме се практично анулирају и последњи споразуми две стране попут оног из 1977. године док механизме сарадње, попут Савета Русија–НАТО више нико и не спомиње као форум за разрешавање свих међусобних неспоразума.