Da li znate kako nastaju biseri?
Od malog zrna peska do prelepog bisera.
Legenda kaže da je jedan kineski ribar, pre 4000 godina, otkrio biser i to sasvim slučajno. Bio je veoma gladan i, kako bi utolio glad, odlučio je da otvori nekoliko školjki. Tu je, ušuškanog i sigurnog, ugledao biser.
Proces nastanka prirodnog bisera je zapravo veoma jednostavan. Kada neka strana materija, (uglavnom je to zrno peska) upadne u školjku, ona, kako bi se zaštitila, luči tečnost, sedefastu materiju, kojom oblaže to zrnce. Nakon nekoliko godina, ovim procesom nastane biser, divnog, savršenog, okruglog oblika.
Ljudi su, naravno, našli način da veštački prave bisere. Gajenje bisera je zapravo veoma opipljiv posao, jer je neophodno biti izuzetno pažljiv kako se ne bi oštetila školjka. Postupak je takoreći kopiran iz prirode, samo što je u ovom slučaju čovek taj koji ubacuje komadić sedefa ili zrno peska u školjku. Nakon dve–tri godine dobije se veštački biser, takođe lep, ali se u većini slučajeva ne dobije tako lep oblik kao što je kod prirodnog bisera.
Oblik bisera ne mora da bude potpuno pravilan, ali su najviše na ceni loptasti ili u obliku suze, koji su dosta retki. Mogu biti beli, ali i crni, kao i u prelaznim nijansama. Poznati su i roze, plavi, žuti, zeleni i ljubičasti.
