Да ли знате како настају бисери?

Легенда каже да је један кинески рибар, пре 4000 година, открио бисер и то сасвим случајно. Био је веома гладан и, како би утолио глад, одлучио је да отвори неколико шкољки. Ту је, ушушканог и сигурног, угледао бисер.

Процес настанка природног бисера је заправо веома једноставан. Када нека страна материја, (углавном је то зрно песка) упадне у шкољку, она, како би се заштитила, лучи течност, седефасту материју, којом облаже то зрнце. Након неколико година, овим процесом настане бисер, дивног, савршеног, округлог облика.

Људи су, наравно, нашли начин да вештачки праве бисере. Гајење бисера је заправо веома опипљив посао, јер је неопходно бити изузетно пажљив како се не би оштетила шкољка. Поступак је такорећи копиран из природе, само што је у овом случају човек тај који убацује комадић седефа или зрно песка у шкољку. Након две–три године добије се вештачки бисер, такође леп, али се у већини случајева не добије тако леп облик као што је код природног бисера.

Облик бисера не мора да буде потпуно правилан, али су највише на цени лоптасти или у облику сузе, који су доста ретки. Могу бити бели, али и црни, као и у прелазним нијансама. Познати су и розе, плави, жути, зелени и љубичасти.