UPOZNAJTE NAJMANJI AUTOBUS U GRADU: Evo zašto na liniji 24 voze minibus i kombi!

Autobus 24 saobraća na liniji Dorćol (SC Milan Gale Muškatirović, nekadašnji SRC 25. maj) - Neimar. Linija je uvedena davne 1962. godine, kao jedna od prvih autobuskih posleratnih linija koja je povezivala centar starog Beograda sa, tada još periferijom, Vračarom. U tim svojim ranim godinama autobus 24 saobraćao je Francuskom, Skenderbegovom, Dubrovačkom, Visokog Stevana, Tadeuša Košćuška, da bi zatim bio preusmeren na trasu duž Francuske i Cara Dušana.

Sudbina ove linije nastavlja  se ratne 1996. godine, kada je autobus na liniji 26 preusmeren sa početnog stajališta na Studentskom trgu na Dorćol. Tada je jedan kratak period linija 24 saobraćala Vasinom, Uzun Mirkovom, Tadeuša Košćuška, do tadašnjeg SRC 25. maj.  Naravno da je ubrzo nesrećna 24 vraćena na svoju dobru staru trasu jer se usled „borbe“ sa trolejbusima i taksi vozilima duž čitave Vasine ulice stvarala gužva.

Linija 24 zamišljena je kao spona inače nedovoljno povezanih delova grada, i prvobitna zamisao bila joj je da bude u službi građana Vračara i Dorćola. Linija svih tih godina nikad nije imala visoku frekventnost i svedočenja starih Beograđana govore o tome kako je: „predstavljalo uživanje biti njen putnik“.

Većina putnika autobusa br. 24 bili su stari poznanici, a pozdravljanje sa vozačem prilikom ulaska u autobus predstavljalo je neprikosnoveno pravilo bontona stvoreno od strane malobrojnih putnika.

Pomodarski kraj i otvaranje lokala u svrhu pranja novca

Kako se grad vremenom razvijao, a Vračar dobio zapaženo mesto na karti Beograda, kao nezaobilazan deo urbanističkih planova devedesetih na čelu sa demokratama, autobus 24 gubio je svoj nekadašnji sjaj. Nekada velelepna Njegoševa ulica, sa Kalenićevom pijacom kao epicentrom svih vračarskih dešavanja, na kojoj ste svakoga dana pored tezgi sa jabukama mogli sresti neko poznato lice Beograda, zamaskirala je svoj nekadašnji dečački šarm nebrojenim kafićima, načičkanim širom trotoara.

Vračar je ubrzo postao pomodarski kraj, a biznismeni, ratni profiteri i neki od čelnika tadašnje vlasti, počeli su se okupljati u ovim kafićima, paradirajući skupocenim vozilima, pod obavezno parkiranim uz ivičnjak trotoara. Uz sve veze i uticaje ovih građana, saobraćajna policija i parking servis uglavnom nisu preduzimali ništa da bi se ovaj problem otklonio, uprkos svakodnevnim apelima građana. U toj situaciji, 24 je izvukla deblji kraj.

Ko to tamo peva?

Prilikom susretanja dva autobusa broj 24 iz suprotnog smera, stvarao se zastoj i u trajanju do pola sata, a neretko se ni jedan autobus nije mogao provući. Kao rešenje pre par godina nametnulo se uvođenje malih autobusa tzv. minibuseva kako bi autobus mogao lakše da prolazi uskim i vijugavim ulicama starog dela grada. Vikendom saobraća ponekad i kombi sličan onima za prevoz do aerodroma ili kolektivan prevoz manje grupe putnika na dalje destinacije.

Naravno, kako se broj stanovnika u tim delovima grada rapidno povećao, a i kako 24 predstavlja dobrim delom „duplikat“ trase autobusa na visokofrekventnoj liniji 26, stvorio se problem sa brojem putnika i neretko velikom gužvom.

Građani su se svakako odmah pobunili, a otvorena je i grupa na Facebook-u pod nazivom: „Vratite nam našu 24-ku!“ Apel je upućen i nadležnoj Direkciji za javni prevoz od koje je dobijen nezadovoljavajući odgovor kako ne postoji potreba za uvođenjem regularnog GSP autobusa. Pokrenut je i zahtev za peticiju, ali usled svakodnevne oscilacije broja putnika i njihovog nepredvidivog broja, 24 nastavlja da saobraća u svojoj neizmenjenoj varijanti.