УПОЗНАЈТЕ НАЈМАЊИ АУТОБУС У ГРАДУ: Ево зашто на линији 24 возе минибус и комби!

Аутобус 24 саобраћа на линији Дорћол (СЦ Милан Гале Мушкатировић, некадашњи СРЦ 25. мај) - Неимар. Линија је уведена давне 1962. године, као једна од првих аутобуских послератних линија која је повезивала центар старог Београда са, тада још периферијом, Врачаром. У тим својим раним годинама аутобус 24 саобраћао је Француском, Скендербеговом, Дубровачком, Високог Стевана, Тадеуша Кошћушка, да би затим био преусмерен на трасу дуж Француске и Цара Душана.

Судбина ове линије наставља  се ратне 1996. године, када је аутобус на линији 26 преусмерен са почетног стајалишта на Студентском тргу на Дорћол. Тада је један кратак период линија 24 саобраћала Васином, Узун Мирковом, Тадеуша Кошћушка, до тадашњег СРЦ 25. мај.  Наравно да је убрзо несрећна 24 враћена на своју добру стару трасу јер се услед „борбе“ са тролејбусима и такси возилима дуж читаве Васине улице стварала гужва.

Линија 24 замишљена је као спона иначе недовољно повезаних делова града, и првобитна замисао била јој је да буде у служби грађана Врачара и Дорћола. Линија свих тих година никад није имала високу фреквентност и сведочења старих Београђана говоре о томе како је: „представљало уживање бити њен путник“.

Већина путника аутобуса бр. 24 били су стари познаници, а поздрављање са возачем приликом уласка у аутобус представљало је неприкосновено правило бонтона створено од стране малобројних путника.

Помодарски крај и отварање локала у сврху прања новца

Како се град временом развијао, а Врачар добио запажено место на карти Београда, као незаобилазан део урбанистичких планова деведесетих на челу са демократама, аутобус 24 губио је свој некадашњи сјај. Некада велелепна Његошева улица, са Каленићевом пијацом као епицентром свих врачарских дешавања, на којој сте свакога дана поред тезги са јабукама могли срести неко познато лице Београда, замаскирала је свој некадашњи дечачки шарм небројеним кафићима, начичканим широм тротоара.

Врачар је убрзо постао помодарски крај, а бизнисмени, ратни профитери и неки од челника тадашње власти, почели су се окупљати у овим кафићима, парадирајући скупоценим возилима, под обавезно паркираним уз ивичњак тротоара. Уз све везе и утицаје ових грађана, саобраћајна полиција и паркинг сервис углавном нису предузимали ништа да би се овај проблем отклонио, упркос свакодневним апелима грађана. У тој ситуацији, 24 је извукла дебљи крај.

Ко то тамо пева?

Приликом сусретања два аутобуса број 24 из супротног смера, стварао се застој и у трајању до пола сата, а неретко се ни један аутобус није могао провући. Као решење пре пар година наметнуло се увођење малих аутобуса тзв. минибусева како би аутобус могао лакше да пролази уским и вијугавим улицама старог дела града. Викендом саобраћа понекад и комби сличан онима за превоз до аеродрома или колективан превоз мање групе путника на даље дестинације.

Наравно, како се број становника у тим деловима града рапидно повећао, а и како 24 представља добрим делом „дупликат“ трасе аутобуса на високофреквентној линији 26, створио се проблем са бројем путника и неретко великом гужвом.

Грађани су се свакако одмах побунили, а отворена је и група на Facebook-у под називом: „Вратите нам нашу 24-ку!“ Апел је упућен и надлежној Дирекцији за јавни превоз од које је добијен незадовољавајући одговор како не постоји потреба за увођењем регуларног ГСП аутобуса. Покренут је и захтев за петицију, али услед свакодневне осцилације броја путника и њиховог непредвидивог броја, 24 наставља да саобраћа у својој неизмењеној варијанти.