Dačić: Bili smo sirotinja, kao dete nisam dobijao poklone!

Na samom početku intervjua za Kurir prvi potpredsednik vlade govori o svom detinjstvu, kao je tada doživljavao novogodišnje praznike, ali i šta bi najvipše želeo:

“Potičem iz siromašne kuće... Odrastao sam u Žitorađi, a južnjački mentalitet je drugačiji, nije se tamo darivalo. Nisam imao takav odnos s roditeljima da mi kupuju poklone za Novu godinu. Još je meni rođendan 1. januara, pa sam dobijao jedan poklon. Zato, kad sam dobio bicikl, nije bilo veće sreće od moje. Odrastao sam skromno i sa 15 godina se odvojio od kuće. Kako bi odškolovali mene i moju sestru Emicu, moji roditelji Desko i Jela sakupljali su pečurke i šipurak. Zato sam se mnogo obradovao kad smo dobili telefon, mogao sam da se čujem sa njima... Ipak, najveća želja mi je oduvek bila da odem na novogodišnji filharmonijski koncert u Beču. Austrijske kolege su mi ove godine priredile iznenađenje – obezbedili su mi karte, pa ako me premijer pusti, za 49. rođendan biću u Beču“, kaže Dačić, uz reči da će i svoju porodicu povesti sa sobom.

Kada govori o političkim snovima Ivica Dačić kaže da je bio sve sem predsednika:

“Sve sam bio – predsednik gradskog odbora, predsednik stranke, ministar, premijer... Ostalo mi je još da budem predsednik države, i biću kandidat 2017. godine“.

Na pitanje da li mu nedostaju obične stvari, Dačić se je prisetio da čak nije vozio automobil punih šest godina.

“Bilo je trenutaka kad sam govorio vozaču: 'Sedi ti malo nazad, ja ću da te vozim“. Čak ni moj ' nisam infiniti' nije u voznom stanju – u garaži je, na njemu je tola prašine, izduvane su mu gume“, kaže Dačić za taj list.

Dačić se je setio i kada je poželeo da digne ruke od svega i da napusti posao:

“Kad sam bio premijer, u vreme napada zbog Miše Banane i Šarića, nisam mogao psihički da izdržim torturu, nisam mogao da upravljam svojom sudbinom, i to je jedini put da je policija radila protiv svog ministra. Kad su Luki pretili zbog Joce Amsterdama, a on imao strahove, spuštao roletnu, nekoliko puta proveravao da li su zaključana vrata od stana. Ja sam to gledao i imao užasan osećaj krivice...“, kaže Dačić.

Na kraju je rekao da mu kao izduvni ventil služi muzika.

“Kad imam mnogo problema, muzika reši sve. Izađem u kafanu, otpevam, i bude mi bolje. Moji repertoari su “Santa Lucija“, “Podmoskovske večeri“, “Miljacka“...Volim Riblju čorbu i njihovu pesmu “Ostani đubre do kraja“.