Дачић: Били смо сиротиња, као дете нисам добијао поклоне!
У поводом новогодишњих празника Ивица Дачић говори о својим плановима, страховима и надањима.
На самом почетку интервјуа за Курир први потпредседник владе говори о свом детињству, као је тада доживљавао новогодишње празнике, али и шта би највипше желео:
“Потичем из сиромашне куће... Одрастао сам у Житорађи, а јужњачки менталитет је другачији, није се тамо даривало. Нисам имао такав однос с родитељима да ми купују поклоне за Нову годину. Још је мени рођендан 1. јануара, па сам добијао један поклон. Зато, кад сам добио бицикл, није било веће среће од моје. Одрастао сам скромно и са 15 година се одвојио од куће. Како би одшколовали мене и моју сестру Емицу, моји родитељи Деско и Јела сакупљали су печурке и шипурак. Зато сам се много обрадовао кад смо добили телефон, могао сам да се чујем са њима... Ипак, највећа жеља ми је одувек била да одем на новогодишњи филхармонијски концерт у Бечу. Аустријске колеге су ми ове године приредиле изненађење – обезбедили су ми карте, па ако ме премијер пусти, за 49. рођендан бићу у Бечу“, каже Дачић, уз речи да ће и своју породицу повести са собом.
Када говори о политичким сновима Ивица Дачић каже да је био све сем председника:
“Све сам био – председник градског одбора, председник странке, министар, премијер... Остало ми је још да будем председник државе, и бићу кандидат 2017. године“.
На питање да ли му недостају обичне ствари, Дачић се је присетио да чак није возио аутомобил пуних шест година.
“Било је тренутака кад сам говорио возачу: 'Sedi ти мало назад, ја ћу да те возим“. Чак ни мој ' нисам инфинити' није у возном стању – у гаражи је, на њему је тола прашине, издуване су му гуме“, каже Дачић за тај лист.
Дачић се је сетио и када је пожелео да дигне руке од свега и да напусти посао:
“Кад сам био премијер, у време напада због Мише Банане и Шарића, нисам могао психички да издржим тортуру, нисам могао да управљам својом судбином, и то је једини пут да је полиција радила против свог министра. Кад су Луки претили због Јоце Амстердама, а он имао страхове, спуштао ролетну, неколико пута проверавао да ли су закључана врата од стана. Ја сам то гледао и имао ужасан осећај кривице...“, каже Дачић.
На крају је рекао да му као издувни вентил служи музика.
“Кад имам много проблема, музика реши све. Изађем у кафану, отпевам, и буде ми боље. Моји репертоари су “Санта Луција“, “Подмосковске вечери“, “Миљацка“...Волим Рибљу чорбу и њихову песму “Остани ђубре до краја“.
